Bronhijalna astma je hronično plućno obolenje koja se ispoljava u ponovljenim epizodama reverzibilne opstrukcije bronhija,što se manifestuje epizodama gušenja, kašlja i nedostatka vazduha uz često povećanu produkciju sekreta.
U praksi se najčešće susrećemo sa dva osnovna oblika bronhijalne astme: alergijskom i infektivnom bronhijalnom astmom ili kombinacijom ova dva oblika.Pored ovih, najčešće zastupljenih obolika bolesti, postoje i drugi oblici ovog obolenja kao što su autonomna, psihogena, refleksna, astma u naporu i analgeticima izazvana astma.
Alergijska bronhijalna astma -počinje u mlađem životnom dobu u rasponu od 5 do 35 godina, mada se može javiti i u bilo kom životnom dobu.Podjednako obolevaju i muškarci i žene.Od ove vrste astme obolevaju u glavnom osobe sa „atopičnom konsitucijom“ – koje imaju od ranije neku od alergijskih bolesti ili im neko od rođaka boluje od alergijskih bolesti.Astmatični napad počinje obično noću, sa osećajem teskobe u grudima, bolesnik sedi ili stoji, bled u licu i često zauzima poseban položaj koji mu olakšava izdisaj.Ritam disanja je usporen, faza izdisaja je jako produžena a grudni koš je jako proširen i u položaju je udisaja, sa spuštenom dijafragmom a udisaj je bučan i kratak.Faza nedostatka vazduha traje nekoliko minuta ili sati a na to se nadovezuje kašalj koji se završava oskudnim sluzavo lepljivim ispljuvkom.
Infektivna bronhijalna astma– se javlja kod dece i osoba starijih od 35 godina, mada i ona može nastati u bilo koje životno doba.Bolest se ispoljava kao ponovni bronhitis u sklopu kojeg dolazi do astmatičnog napada.Kod ovih bolesnika u vreme recidiva infekcije dolazi do povišene telesne temperature a za vreme astmatičnog napada bolesnik se ponaša kao i u alergiskoj bronhijalnoj astmi.Kod ovih bolesnika astmatični napad počinje kašljem na koji se nadovezuje gušenje sa sviranjem u grudima.
Posle detaljne anamneze uvek sledi dobar klinički pregled, koji može biti u potpunosti uredan ukoliko u momentu pregleda osoba nema tegobe. Ukoliko se osoba sa astmom javi lekaru u momentu tegoba pregledom se mogu naći znaci koji ukazuju na “bronhospazam”. Nekada nam retrogradno pomažu i zapažanja osoba iz bolesnikove okoline koji kažu da je u momentu tegoba disanje bilo čujno, ubrzano, sa sviranjem u grudima.
Pregled plućne funkcije (spirometrija, dvonedeljno praćenje PEFa, farmakodinamski testovi) definitivno potvrdi ili isključi bronhijalnu hiperreaktibilnost i revezibilnu bronhoopstrukciju kao osnovnu funkcionalnu karakteristiku astme.
Alergološka ispitivanja– cilj je da se otkrije koji su to alergeni koji izazivaju astmu.
Lečenje
Lekovi za dugotrajnu kontrolu simptoma astme
Inhalacioni glukokortikoidi se koriste kao lekovi prvog izbora u dugotrajnoj kontroli simptoma astme i ovoj grupi lekova pripadaju beklometazon-dipropionat, budesonid, flunizolid, flutikazon-propionat, monometazon-furoat i triamcinolon-acetonid.
Glukokortikoidi sa sistemskim dejstvom
Glukokortikoidi sa sistemskim dejstvom koji se najčešće primenjuju bronhijalnoj astmi su prednizolon, metilprednizolon i prednizon.Njihova katkotrajna primena (3-10 dana) indikovana je za brzo uspostavljanje kontrole perzistentne astme pre početka tretmana inhalacionim glukokortikoidima. Produžena upotreba sistemskih glukokortikoida preporučuje se samo u slučajevima neadekvatno kontrolisane teške perzistentne astme.
Oralna primena glukokortikoida sa sistemskim dejstvom je takođe indikovana za umerene i teške egzacerbacije astme kao dodatak β2 agonistima sa produženim dejstvom. Kromolin-natrijum i nedokromil Ovi lekovi se koriste kao alternativni tretman za lečenje blage perzistentne astme ili npr. pre većih fizičkih napora ili pre neizbežnog izlaganja poznatim alergenima i iritansima, kao što je npr. sumpor dioksid ili hladni suvi vazduh.
Agonisti adrenergičkih β2 receptora sa produženim dejstvom
Ovoj grupi lekova pripadaju salmeterol i formoterol u obliku inhalacije, kao i salbutamol tablete sa produženim dejstvom. Ovi lekovi prouzrokuju bronhodilataciju, koja traje najmanje 12 časova. Stoga su ovi lekovi pogodni za otklanjanje noćnih simptoma astme ali ih ne treba koristiti u obliku monoterapije za dugotrajnu kontrolu simptoma astme, niti za lečenje akutnih napada i egzacerbacija. Najčešće se koriste u kombinaciji sa inhalacionim glukokortikoidima za dugotrajnu kontrolu i prevenciju simptoma umerene i teške perzistentne astme. Ovi lekovi se mogu koristiti pre fizičkog napora u cilju prevencije bronhospazma izazvanog naporom.
2.Lekovi za brzo otklanjanje simptoma
Agonisti adrenergičkih β2 receptora sa kratkim dejstvom
Ovoj grupi lekova pripadaju salbutamol, levabuterol, pirbuterol, terbutalin i metaproterenol. Ovo su lekovi prvog izbora za brzo otklanjanje simptoma astme i za prevenciju bronhospazma uzrokovanim povećanom fizičkom aktivnošću. Redovna primena najmanje dva puta nedeljno, dalja potreba za povećavanjem doze ili izostatak očekivanog terapijskog dejstva jasno ukazuje na neadekvatnu kontrolu bolesti. Inhalaciona primena β2 agonista izaziva brzi klinički odgovor i generalno ne prouzrokuje značajniju sistemsku resorpciju. Ipak, u velikim dozama mogu se javiti tahikardija, tremor skeletnih mišića, povećanje mlečne kiseline u skeletnim mišićima i krvi, glavobolja ili hiperglikemija.
Antiholinergici
Ipratropijum-bromid je inhalacioni antiholinergk koji aditivno povećava efikasnost β2 agonista sa kratkim dejstvom u umerenoj do teškoj egzacerbaciji astme. Ovaj lek se može koristiti kao alternativni bronhodilatator kod bolesnika koji ne podnose β2 agoniste sa kratkim dejstvom.
