Evrovizijski predstavnik Luk Blek u svojoj životnoj ispovesti otkriva nepoznate detalje

Luk Blek u svojoj životnoj ispovesti priznao je da su ga više zanimali kompjuteri nego druženje, jer je bio dosta povučen, zbog čega je i trpeo vršnjačko nasilje.
Luka Ivanović, poznatiji kao Luk Blek, koji će nas ove godine predstavljati na Evroviziji u Liverpulu, kaže da je muzikom počeo da se bavi zbog Dragane Mirković!

 

Mladi pevač, koji stvara alternativnu i elektronsku muziku, kakva je i njegova evrovizijska pesma “Samo mi se spava”, u svojoj prvoj životnoj ispovesti otkriva da je nastup jedne od najvećih srpskih folk zvezda bio presudan da počne da se bavi tim poslom.

On ne krije da je u detinjstvu, pored Dragane, voleo da sluša i Cecu Ražnatović i Jelenu Karleušu.

Printscreen/Facebook

Luk Blek

– Imao sam pet godina kada sam na televiziji prvi put gledao nastup nekog muzičkog izvođača, i to je bila Dragana Mirković.

Mislim da je bila neka novogodišnja emisija u kojoj je pevala pesmu “Let It Be” čuvene britanske grupe “Bitlsi”. Osim nje izvodila je i numeru “Ajde, Jano”.

Dopalo mi se sve to. Otvorila mi je put ka muzici i tada sam rekao sebi da ću se jednog dana sigurno baviti pevanjem – počinje priču Luk za Hit. i

Luka je izjavio da je u tinejdžerskim danima često slušao narodnu i folk muziku.

 

Kada sam imao devet godina, bio je aktuelan album Jelene Karleuše “Samo za tvoje oči”, koji sam obožavao da slušam.

Iste godine je i Ceca Ražnatović objavila album “Decenija”, koji mi se veoma dopadao.

Pored njih dve, omiljena pevačica mi je i Seka Aleksić. Ne poznajem je, ali mislim da je velika carica i volim kada je vidim na televiziji, baš je opuštena.

Njena najomiljenija pesma mi je “Ko da sutra ne postoji” – rekao je on.

Narodnjaci su zakon

Seka Aleksić je carica, a sa Mitrom Mirićem ću ići na kafu u Londonu

Pevač ima simpatije i prema muškim izvođačima narodne muzike. Omiljeni su mu Mitar Mirić i Mile Kitić.

– Elena Kitić mi je drugarica, a njenog oca Mileta obožavam.

Baš ih cenim kao porodicu. Mitra sam upoznao nedavno, tokom zajedničkog gostovanja u jednoj emisiji.

Prišao mi je pre snimanja i rekao da mu se dopao moj nastup na “Pesmi za Evroviziju”. Sve je analizirao do najsitnijeg detalja i u čudu sam mu rekao: “Vi ste pravi car!” Pevao mi je na uvce uz harmoniku “Ne može nam niko ništa”. Čovek je legenda.

Dogovorili smo se da se čujemo kada bude došao u London i da odemo na kafu – rekao je Luka.

Insider Marko Đoković

Luka Ivanović

Luk sam piše muziku i tekstove za svoje numere, ali to nikada ne bi mogao da uradi za folk žanr.

– Kada bi mi neki pevač zatražio da mu napišem i komponujem narodnu pesmu, odbio bih jer to ne umem.

Nemam ništa protiv takve vrste muzike, ali ne mogu ljudi od mene da očekuju da podjednako volim i pišem za sve žanrove.

Bavim se drugačijom vrstom muzike, koja nije baš popularna u našoj zemlji, i to je moj fokus.

Nemam ništa protiv narodnjaka, ne mislim da sam bolji od njih, ali se prosto u toj muzici ne snalazim – zaključio je on. 

 

Prvu pesmu napisao sam sa 15 godina

Luk Blek kaže da je prvu pesmu napisao kada je imao samo 15 godina.

– Sećam se da sam uzeo sintisajzer od sestre. Odjednom mi se rodila ideja i napisao sam melodiju i tekst za svoju prvu pesmu. Rasplakao sam se jer sam u tom trenutku osetio povezanost sa muzikom.

Prodavao cveće

Pre velikog muzičkog uspeha, Luk je živeo mirno i povučeno u Čačku, gde je i rođen.

– Detinjstvo sam provodio sa bakom Lepom i dekom Mirkom, jer su majka Marija i otac Aleksandar morali da rade.

Išao sam kod njih u selo i tamo se igrao sam, jer nisam imao širu rodbinu. Brao sam cveće i prodavao ga za tri dinara prolaznicima i komšijama u gajbicama ispred dvorišta.

Od tog džeparca sam kupovao “rumenka”. Osnovnu školu sam završio u Čačku. Bio sam odličan đak, jedino sam imao četvorku iz fizičkog i mislim da to nije bilo fer jer sam jedini znao da se popnem uz konopac, da uradim 50 sklekova i preskočim kozlić. Međutim, nastavnik to nikada nije ocenjivao, već fudbal, za koji sam bio smotan. Koliko god sam se trudio, nije mi išao od ruke taj sport, ali sam bio dobar kao golman.

 

Najviše sam voleo engleski i biologiju. Nakon osnovne škole, završio sam društveni smer čačanske gimnazije.

E tada sam baš voleo fizičko jer smo često igrali odbojku, koju sam mnogo bolje znao od fudbala. Zavoleo sam i likovno, a posebno muzičko jer smo, između ostalog, učili i istoriju muzike.

Tokom školovanja Luka je više voleo da sedi kod kuće za kompjuterom i uživa u svom virtuelnom svetu nego da se druži sa vršnjacima.

– Iskreno, više me je zanimala tehnologija nego druženje. Osim toga, zbog mog humora i načina na koji sam zbijao šale mnogo bolje sam bio prihvaćen kod virtuelnih prijatelja nego kod vršnjaka u školi. Sećam se da sam stalno četovao na forumu “Lara Kroft” i tako sam stekao poznanike iz celog sveta – priča muzičar.

Luka je istakao da je sa virtuelnim prijateljima sa foruma najviše pričao o muzici.

– Doživljavao sam ih kao svoju publiku. Svaki put kada bih snimio demo neke pesme, delio sam to sa njima jer mi je značilo da čujem njihove komentare.

Tekstove pesama sam prvo pisao na srpskom, a onda na engleskom jer sam ih na tom jeziku lakše i bolje smišljao.

Printscreen/Facebook

Luk Blek

U tom periodu mu nije bilo nimalo lako jer je trpeo vršnjačko nasilje, što je dodatno uticalo na to da se povuče u sebe i okrene kompjuterima.

– Ni danas ne znam zbog čega su me zadirkivali. Nisam se oblačio čudno, niti sam imao neku neobičnu frizuru. Vršnjaci su me vređali i gledali me kao da sam ispod njih.

Možda zbog toga jer sam bio lepo vaspitan, nisam uzvraćao nasiljem, pa sam bio laka meta. U tim trenucima sam se preispitivao zbog čega mi se to dešava, zašto baš meni i bio sam dosta nesiguran.

Ne znam da li ima trunke ljudskosti u glavama tih nasilnika jer svojim ponašanjem trajno mogu da promene životne puteve maltretirane dece.

Nikome ne bih poželeo u životu da doživi to što sam ja. Sada niko ne bi smeo da me zeza jer su moja energija i ličnost mnogo jače, ali to se dobija s godinama…

Nakon gimnazije Luk je hteo da upiše muzičku akademiju u Londonu, ali je zbog nedostatka novca morao da se opredeli za neki fakultet u Beogradu.

– Roditelji nisu mogli da mi priušte studije u Engleskoj jer je ta zemlja veoma skupa. Sećam se da sam bio šokiran cenama soba i stanova.

Odustao sam od toga i upisao anglistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na njemu sam upoznao divne ljude i stekao nove prijatelje.

Upoznao sam Beograd, koji mi je poslužio kao dodatna inspiracija za muziku, koju sam tada uveliko stvarao – izjavio je on.

Živeo u Engleskoj

Baš na početku studija, Luk je preko Jutjuba poslao nekoliko poruka raznim muzičkim grupama, među kojima i “Zemlji gruva”.

– Pisao sam im da se bavim muzikom i slao im linkove svojih demo snimaka. Hteo sam saradnju sa njima. Prvi su mi odgovorili članovi grupe “Zemlja gruva”.

Mislio sam da mi lično piše Konstrakta i Zoe Kida, a posle sam saznao da mi je na poruke odgovarao Milovan Bošković, koji je pored njih dve jedan od vokala pomenutog benda.

Otišao sam da se upoznam sa njima i bilo je fenomenalno. Tada sam prvi put počeo da snimam u studiju i upoznao sam Konstraktu.

Oboje smo povučeni, ali kada smo se prvi put sreli, baš smo se ispričali. Kod mene joj se najviše dopao moj spontani način stvaranja muzike – priča Blek.

 

Obožava Konstraktu

Konstraktu volim kao da mi je rod, ona je moja metaforička tetka

Luk Blek je istakao da je zahvaljujući njima potpisao prvi ugovor sa muzičkom izdavačkom kućom:

– “Zemlja gruva” je 2014. organizovala muzički festival u Domu omladine, na kojem sam nastupao.

Tamo su me primetili predstavnici “Juniverzal mjuzika”. Dopao im se moj nastup i ponudili su mi ugovor.

Tako sam postao prvi izvođač iz Srbije koji je potpisao ugovor sa tom izdavačkom kućom, koja važi za jednu od najboljih i najpoznatijih u svetu.

Luk je sve do 2019. radio u Srbiji i tada je odlučio da karijeru nastavi da gradi u Engleskoj.

 

– Posle višegodišnjeg muzičkog iskustva i nekoliko objavljenih singlova u Srbiji, dobio sam stipendiju, zahvaljujući kojoj sam mogao jeftinije da studiram u Londonu.

Upisao sam osnovnu muzičku akademiju, koju sam završio onlajn tokom pandemije koronavirusa.

Živeo sam sa drugom Vasom, koji je po zanimanju fotograf. Delili smo sobu, koju smo plaćali 800 evra mesečno, svako po 400.

U Velikoj Britaniji je pravilo da tokom osnovnih studija ne smete da radite nijedan posao, tako da nisam mogao ništa da zarađujem.

Nisam hteo da rizikujem i radim na crno. Kada sam upisao master studije, zaposlio sam se.

 

U fotošopu sam menjao odeću jer nisam imao novca za novu

Luk Blek kaže da je u fotošopu na fotografijama menjao boje svojoj garderobi jer nije mogao stalno da kupuje novu:

– Moji uzori su svetske zvezde koje od dizajnera besplatno dobijaju odeću.

Nisam imao novca da stalno kupujem nove stvari, pa sam nekoliko puta fotošopirao istu odeću i menjao joj boje.

Moja porodica i ja nikada nismo bili siromašni i nismo oskudevali za najosnovnije potrebe, ali jednostavno nisam imao novca da svakog dana kupujem nove stvari.

Pevač je posao našao u jednom restoranu, gde je radio za skroman honorar.

 

– Dok sam šetao, prolazio sam pored jednog restorana i video da traže radnika. Ušao sam i pitao da li mogu da radim.

Rekao sam im da nemam iskustva, ali da brzo učim. Primili su me i u početku sam radio kao konobar, a kasnije sam preuzeo ulogu menadžera i obučavao nove radnike za posao.

Tamo sam radio šest meseci, plata mi je bila 10 evra po satu.

Po njihovom zakonu smeo sam da radim samo četiri sata dnevno, odnosno 16 sati nedeljno, što znači da mi je dnevni honorar iznosio oko 40 evra.

Za njihove standarde to je baš malo novca – priča muzičar.

Insider Marko Đoković

Luk Blek

Pevač je nakon završenih master studija našao posao sa punim radnim vremenom.

– Dok sam stvarao muziku u Srbiji, morao sam da naučim da pravim animacije i da režiram video-klipove jer nisam imao novca da plaćam profesionalce za to.

Muka mi je bilo da moljakam ljude po Beogradu da bih snimio spot za 200 evra i zato sam morao sve sam da radim. U izdavačkoj kući u Londonu prijavio sam se da radim kao asistent menadžera. Primetili su moj talenat, pa sam pored posla menadžera radio i grafički dizajn.

 

Luk kaže da je zbog obaveza oko Evrovizije, koja se ove godine održava u Liverpulu, pauzirao s poslom u izdavačkoj kući.

– Kada sam se prijavio za Pesmu za Evroviziju, svom šefu sam rekao da ne brine jer me sigurno neće izabrati, a kamoli da ću pobediti.

Šokirao sam se kada su me izabrali. Međutim, šef mi je pružio veliku podršku. Morao sam u Beograd na pripreme za polufinalni nastup i zbog toga sam odlučio da radim onlajn iz Srbije.

U isto vreme sam radio osam sati dnevno za izdavačku kuću, a onda deset sati priprema za festival. Nisam mogao da dam otkaz jer mi je bio potreban novac.

Posle pobede na nacionalnom izboru za Evroviziju, zbog brojnih putovanja i obaveza morao sam da pauziram s poslom i vratiću se kada sve prođe.

Luk Blek kaže da je na Evroviziju odlučio da se prijavi kada je video da je prošle godine pobedila Konstrakta s pesmom “In corpore sano”.

 

– Tada sam shvatio da muzičari koji prave drugačiju muziku imaju šansu za pobedu.

Konstrakta mi nije pisala reči moje evrovizijske pesme, kao što se pisalo po medijima, a još je manje tačno to da mi je tetka.

Ona je moja metaforička tetka, volim je kao da mi je rod. Savetuje me da se opustim i da postoji razlog zbog kojeg me je narod izabrao i zbog čega me vole.

Muzička industrija je surova i govori mi da treba da uživam u tome da se i meni nešto lepo dešava.

Kompoziciju pesme, pored mene, radio je i moj drug iz Libana Mažed Kfuri, a dizajn seta je pravio Furman Ahmed.

Osmislio je krevet u obliku latice cveta u kojem ležim i budim se. On je iz Glazgova, fenomanaln je i radio je za Lejdi Gagu – kaže pevač.

 

Nada se pobedi

Voleo bih da pobedim u Liverpulu i dovedem “Evroviziju” u Srbiju. Sve je moguće!

Pevač ističe da bi voleo da pobedi u Liverpulu i dovede “Evroviziju” u Srbiju.

– To želim svim srcem! Verujem da bi ljudi u našoj zemlji bili srećni i da bismo je sa zadovoljstvom ponovo organizovali.

Da li će se to dogoditi, videćemo. Ne mogu da mislim da sam veći nego što jesam.

Nisam verovao da ću pobediti na Pesmi za Evroviziju, pa se i to dogodio. Ko zna, sve je moguće.

Printscreen/Facebook

Luka Ivanović

Luk je, zahvaljujući svom talentu, zapao za oko i stranim producentima i sada radi na jednom kanadskom projektu.

– Producenti jednog kanadskog nezavisnog filma su na Jutjubu videli moj “kaver” pesme “Salvatore”, koju izvodi Lana del Rej.

Oduševili su se mojim glasom i kontaktirali su sa mnom. Rekli su: “Želimo tvoj vokal u filmu” i tako je došlo do saradnje, tako da sada uveliko radim na tome.

Na osnovnim studijama muzike u Londonu imao sam i predmet filmska muzika i znam kako se to radi, mislim da ću se dobro snaći – priča muzičar.

Luka bi nakon “Evrovizije” želeo da se posveti karijeri u inostranstvu.

– Voleo bih da osvojim evropsko muzičko tržište. Američko tržište je previše mejnstrim.

Ne mislim da je to nešto loše i da sam bolji od toga, ali nisam toliko otvoren da bih se bavio mejnstrim muzikom.

Ne umem to da radim. Išao bih na turneju po Americi, ali nikada tamo ne bih živeo – završio je Luk Blek.

 

Ne moram svima da se dopadam

Luk Blek kaže da ga ne zanimaju negativni komentari na račun njegovog nastupa i da i ne želi da se svima dopadne.

– Ne pogađaju me statusi na društvenim mrežama u kojima ljudi na negativan način komentarišu moj evrovizijski nastup.

Kod nas je potreba za perfekcijom prevelika. Bitan je način na koji se kritikuje. Ako je to konstruktivna kritika, onda je u redu, prihvatam je.

A ako je neko zlonameran, nije u redu.

Važno mi je da se dopada strancima jer će oni biti moji glavni glasači na Evroviziji, a ne ljudi iz Srbije, jer po pravilima ne možemo da glasamo za svog predstavnika.

Izvor/Autor Informer.rs
Komentara
Očitavanje..