Zdravost povrća, bilo sirovog ili kuvanog, zavisi od mnogo faktora, uključujući vrstu povrća, način pripreme, individualne potrebe i preferencije.
Evo nekoliko faktora koji utiču na zdravost sirovog i kuvanog povrća:
Hranljivi sastojci:
Sirovo povrće često zadržava veći deo vitamina C, folne kiseline i nekih antioksidanasa u odnosu na kuvano povrće.
Međutim, kuvanje može olakšati apsorpciju drugih hranljivih materija, kao što su likopen i beta-karoten.
Vlakna: Sirovo povrće obično sadrži više neprobavljivih vlakana koja su korisna za varenje, dok kuvanjem možete omekšati vlakna i olakšati probavu.
Antioksidansi:
Kuvanjem neka povrća oslobađaju više antioksidansa, dok druga gube deo antioksidansa.
Na primer, paradajz je bogat likopenom, koji postaje lakše apsorbovan iz kuvanog paradajza.
Bezbednost:
Kuvanjem se uništavaju potencijalno štetni mikroorganizmi, što može poboljšati bezbednost hrane.
Ukus i tekstura:
Kuvanje može poboljšati ukus i teksturu povrća, što ga čini privlačnijim za neke ljude.
Povrće koje je zdravije jesti sirovo
Povrće bogato vitaminom C, kao što su brokoli, spanać i zelena salata, najbolje je za zdravlje kada se jede sirovo. U njima se kuvanjem smanjuje količina vitamina C. Kelj i grašak su zdraviji za jelo sirovi.
Povrće bogato antioksidansima koje je zdravije jesti i sirovo su beli luk, spanać, koren peršuna i praziluk, a među začini su zeleni biber u zrnu.
Povrće koje je zdravije jesti kuvano
Postoji povrće čije antioksidante telo bolje apsorbuje kada se prvi put kuva.
Da biste iskoristili sve hranljive sastojke, kuvajte šargarepu, beli i slatki krompir, špargle, cveklu i karfiol.
Uopšteno, sirovo povrće je bogato hranljivim sastojcima, ali kuvanjem možete postići veću sigurnost hrane i bolju apsorpciju određenih hranljivih materija.
Najbolje je raznovrsno konzumiranje kako sirovog, tako i kuvanog povrća kako biste iskoristili sve prednosti. Važno je da se pridržavate raznovrsne ishrane kako biste osigurali unos svih potrebnih hranljivih sastojaka.