Porodično nasilje predstavlja oblik kršenja ljudskih prava koji ozbiljno ugrožava život, slobodu, telesni i psihički integritet, seksualnu sigurnost, kao i dostojanstvo članova porodice. Može se dogoditi bilo kome, bez obzira na nivo obrazovanja, pol, ili starosnu dob. Nasilje se manifestuje kroz različite oblike, uključujući fizičko, psihičko, seksualno i ekonomsko zlostavljanje.
Iako je tačan obim porodičnog nasilja teško proceniti zbog toga što mnogi slučajevi ostaju neprijavljeni usled straha, srama ili osećaja krivice, istraživanja pokazuju da je ovaj problem veoma raširen. Nasilje unutar porodice ima ozbiljne posledice, a u Srbiji su najčešće žrtve žene i deca.
Kakve su kazne za nasilje u porodici?
U Srbiji, kazne za nasilje u porodici variraju u zavisnosti od težine dela i posledica koje su nastale. Prema Krivičnom zakoniku, nasilje u porodici, koje uključuje fizičko, psihičko ili ekonomsko nasilje, kažnjava se zatvorom od tri meseca do tri godine u blažim slučajevima.
Međutim, ako je nasilje uključivalo oružje ili je uzrokovalo teže telesne povrede, kazna može biti od šest meseci do pet godina. U težim slučajevima, kada su posledice teške telesne povrede ili su uključena maloletna lica, kazna se povećava na dve do 10 godina. Ako nasilje rezultira smrću, kazna može biti od pet do 15 godina zatvora.
Osim krivičnih kazni, postoje i mere zaštite koje sud može da izrekne, kao što su zabrana približavanja žrtvi, iseljenje nasilnika iz porodičnog doma i zabrana komunikacije sa žrtvom. Kazne za nepoštovanje ovih mera mogu uključivati dodatne zatvorske kazne i novčane kazne
Faze nasilja u porodici
Bez obzira što kazne postoje i što se u sada više primenjuju nego pre, nasilnike ne sprečavaju da se iživljavaju nad onima koji su im najbliži i bespomoćni da se od njih odbrane.
Nasilje u porodici obično prolazi kroz tri prepoznatljive faze:
- Faza povećane tenzije: U ovoj fazi, nasilnik postepeno razvija osećaj besa i frustracije. Ovi osećaji često potiču od ličnih nezadovoljstava, stresa, finansijskih problema ili zloupotrebe alkohola. Tenzija raste, a žrtva može osećati strah i oprez, očekujući nasilnu eskalaciju.
- Faza akutnog nasilja: Ovo je trenutak kada nasilnik otvoreno ispoljava svoj bes kroz fizičko, verbalno ili emocionalno nasilje. Ovo može da uključuje fizičke napade, uništavanje imovine ili verbalno maltretiranje. Nasilje je na vrhuncu u ovoj fazi.
- Faza „pomirenja“ ili manipulacije: Nakon nasilja, nasilnik može pokušati da popravi odnos koristeći emocionalnu manipulaciju. U ovoj fazi često dolazi do izvinjenja, obećanja da se nasilje neće ponoviti ili prebacivanja krivice na žrtvu, čime se nastavlja ciklus kontrole i nasilja.
Svaka od ovih faza nosi različite psihološke i emocionalne posledice za žrtvu, stvarajući krug iz koga je teško izaći.
Ko su zlostavljači?
Nasilnik može biti bilo ko, a stereotip o surovim osobama bez emocija često je daleko od istine. Zlostavljači često prikrivaju svoju agresivnu prirodu i ne moraju nužno ďa deluju nasilno na prvi pogled.
Istraživanja pokazuju da zlostavljači dele nekoliko prepoznatljivih zajedničkih karakteristika:
- Niže obrazovanje i niži socio-ekonomski status u odnosu na svoje žrtve.
- Iizražena potreba za pažnjom.
- Kontrola i posesivnost.
- Emocionalna zavisnost.
- Nisko samopouzdanje i unutrašnji nedostaci koji dovode do potrebe za kompenzacijom kroz kontrolu nad drugima.
- Neadekvatno upravljanje besom.
- Manipulacija preko dece.
- Psihološka manipulacija kroz laži i taktike kako bi se zadržala dominacija i izbegla odgovornost za svoje postupke.
Zlostavljači pažljivo biraju žrtve koje su emocionalno ili fizički ranjive i tako lakše sprovode kontrolu. Uprkos svom ponašanju u privatnosti, često su u društvu šarmantni i sposobni da prikriju svoju pravu prirodu.
Zašto žrtve ćute?
Žrtve porodičnog nasilja često ostaju u tišini godinama pre nego što prikupe snagu da progovore o svom iskustvu. Ovo ćutanje često je posledica straha od osude i stigmatizacije u društvu, što ih sprečava da iznesu svoju priču. Strah od osude i predrasuda može stvoriti osećaj nemoći kod žrtava.
Pored toga, pritisak okoline, pa čak i bliskih osoba, da na neki način preuzmu odgovornost za nasilje koje trpe, dodatno otežava njihovu sposobnost da se suprotstave situaciji. Nedostatak podrške iz primarne porodice, koja ponekad podstiče žrtve da trpe nasilje, dodatno otežava njihov izlazak iz ove teške situacije.
Sve to zajedno pravi začarani krug ćutanja, koji onemogućava žrtvama da zatraže pomoć i oslobode se nasilja.
Koje su posledice porodičnog nasilja?
Nasilje u odnosima može imati duboke i dugotrajne posledice za osobe koje su mu izložene. Iako stručnjaci za mentalno zdravlje ne klasifikuju porodično nasilje kao bolest, jasno je da žrtve često dele slične simptome.
Osobe koje su doživele porodično nasilje često pate od depresije ili posttraumatskog stresa. Što duže nasilje traje, veća je verovatnoća da će se pojaviti različiti mentalni problemi.
Važno je da žrtve nasilja prepoznaju svoju situaciju i potraže pomoć što je pre moguće. Nasilje u porodici nije privatna stvar i svi treba da budemo svesni ovog problema i da pružimo podršku onima koji su pogođeni. Svaka osoba zaslužuje da živi u bezbednom i podržavajućem okruženju, slobodnom od nasilja i zlostavljanja.
