Startovao me je isti lik dva puta kod Pravnog, sa istom “žvakom” u roku od 3 meseca! Onda mi je drugarica otkrila nešto od čega mi se sve SMUČILO!

Ok, pretpostavljam da mi relativno često “iznebuha” prilaze muškarci. Vide me, skeniraju i budem im donekle zanimljiva, verovatno. I to mi se dešavalo svuda – u klubu, kafiću, na ulici, šetalištu, iz automobila, na putovanjima… Nije da se začudim kada me neko startuje, premda priznajem – još nijednom to nije uradio neko ko bi mi se bar malo dopao. Ali, moram da priznam da sam jedan u nizu različitih prilazaka zapamtila zanavek.

Ne zato što je dečko imao spektakularan “start”, već zato što je imao potpuno isti – dva puta u roku od pola godine, pritom nemajući pojma da mi je jednom već prišao na taj način. O ČEMU JE, DOĐAVOLA, REČ? Krenimo od početka.

Vraćala sam se sa posla krajem leta, i u blizini Pravnog fakulteta u Beogradu obratio mi se mladić na engleskom jeziku. Rezultat mog brzog skena bio je da izgleda pristojno, premda je lice skrivao iza naočara za sunce, te sam se upustila u prijatnu komunikaciju sa njim. Već nakon dve rečenice, prešaltao se na srpski, priznajući sa smeškom da zapravo nije bio stranac, već je to bio samo način da mi skrene pažnju. U razmeni nekoliko rečenica već sam dobila gomilu informacija – kako se zove, da je istih godina kao ja, gde voli da letuje, čime se zanima u slobodno vreme, da radi kao pravnik i slično. Mleo je kao vodenica i nije planirao da stane. Bio je toliko navalentan i uporan, preterano se trudivši da šarmira, da je na kraju čak i uspeo u nameri da dobije moj broj, jer prosto nisam imala srca da ga odbijem. Nisam bila opčinjena ama baš nimalo, da se razumemo, ali sam prilično srdačna i ljubazna po prirodi, i učinilo mi se da nije strašno ako mu ostavim broj, jer sam svakako imala krajnju nameru da ukoliko se ikada javi – ja jednostavno ne odgovorim. Nakon nekoliko minuta ćaskanja, razišli smo se, a ubrzo su uledile i njegove poruke, ne preterano važne… Posebno jer ja zapravo nisam ni odreagovala na njih. Tu se završava prvi deo priče, ali je drugi krajnja “ludnica”.

U razgovoru sa jednom prijateljicom kojoj sam prepričala ovaj bizaran susret, shvatila sam da sam zapravo bila žrtva idiota. I to teških “idiota” – onih koje svoje fore za startovanje uče napamet u školi zavođenja i primenjuju ih na svima redom, pa gde im prođe -prošlo je. Moj najveći blam u životu, priznajem. Imate pravo da mi se smejete.

Pomenuta drugarica takođe je bila žrtva istih, no jedan od njih je bio dovoljno iskren da joj prizna o čemu je reč, otkrivši da polaznici ove nazovimo “organizacije” ordiniraju po centru grada i startuju otprilike sve što hoda i ima dve noge i to uvek koristeći otprilike iste “fore i fazone”. Zapravo, njoj su prišla dva tipa sa istim, vrlo specifičnim fazonom. Valjda samo kako bi isprobali novonaučene tehnike zavođenja.

Eto tako ove škole obesmišljavaju “zavođenje”. Pretvaraju ga u sport i gađanje trojki. Možda ćeš omanuti mnogo puta, ali jednom moraš da “ubodeš”. Zato, devojke, čuvajte se “niskih startova” u centru Beograda – mogu da budu prevara, čak i kad su sasvim solidni momci u pitanju.

 

Foto thinkstock
Izvor/Autor ŽENA BLIC

Komentari su zatvoreni.Postavite facebook komentar!

Ova veb lokacija koristi kolačiće da poboljša vaše iskustvo. Pretpostavljamo da se slažete sa ovim, ali možete da odustanete ako želite. Prihvati Opširnije