Doktorka Jelena Stojanović otkriva NAJČEŠĆA bolna STANJA i koliko mogu da BUDU opasna!

Najčešće nas boli donji deo leđa, kaže dr Jelena Stojanović, lekar opšte prakse poliklinike “Tektum”, a za njim slede bolovi u zglobovima, stomaku, glavobolja, probadanje u grudima, zubobolja… Iako su ovi uobičajeni bolovi najčešće bezopasni, postoje stanja koja zahtevaju hitnu intervenciju

Bol je najčešći razlog zbog koga se pacijenti javljaju lekaru na svim kontinentima. Može da varira u intenzitetu, trajanju, lokalizaciji, načinu na koji se ispoljava i naročito načinu na koji se doživljava. Najčešće nas boli donji deo leđa, kaže dr Jelena Stojanović, lekar opšte prakse poliklinike “Tektum”, a za njim slede bolovi u zglobovimastomakuglavoboljaprobadanje u grudima, zubobolja… Iako su ovi uobičajeni bolovi najčešće bezopasni, postoje stanja koja zahtevaju hitnu intervenciju.

 

Bol u krstima

Jedan od najčešćih tipova bolnog sindroma uopšte je bol u krstima, odnosno leđima. Loša vest je da se, prema nekim autorima, čak u 80 odsto slučajeva ne pronađe uzrok lumbaga nakon sprovedenih dijagnostičkih ispitivanja.

Shutterstock

– Lečenje kod lekara opšte prakse je simptomatsko, analgeticima koji umiruju bol i eventualno se daju lekovi koji opuštaju mišiće jer je kod ove vrste bola čest spazam, zgrčenost mišića u tom delu leđa. Ukoliko bol potraje, odnosno terapija ne da rezultate nakon nekoliko dana (najčešće pet), kao i ako se bolovi ponavljaju i predstavljaju problem, odnosno remete svakodnevni život, pacijenta upućujemo najčešće kod fizijatra, eventualno neurologa ukoliko je stanje komplikovanije, i tada je najčešće reč o diskus herniji – objašnjava dr Jelena Stojanović.

 

Bol često može da bude signal i čuvenog išijasa, odnosno pritiska na nerv koji iz kičme silazi niz noge. Ukoliko se oduži, opet vam ne gine specijalista.

Jedna od najkorisnijih podela bola, koja umnogome utiče i na odluku o daljoj terapiji, jeste podela na akutni i hronični bol, koji se pre svega razlikuju prema dužini trajanja. Akutna stanja se javljaju naglo, kratko traju i intenzivnija su, dok hronična obično duže traju, slabijeg su intenziteta i mogu da se ponavljaju. Generalno, uvek savetujem svakom mom pacijentu da se, kad god ima neki problem, javi da vidimo o čemu je reč, odnosno da se ne leči na svoju ruku. Ljudi vrlo često uzimaju analgetike, koji su lako dostupni bez lekarskog recepta, i to uzimaju kao prvu pomoć, a kasnije se javljaju ako bol potraje – sugeriše naša sagovornica.

Žiganje u zglobovima

Drugi na listi prema učestalosti našli su se bolovi u zglobovima, a njihov opseg može da bude vrlo različit, od lokalizacije do izgleda zahvaćenog mesta, nastavlja doktorka.

Shutterstock

– Najčešće bole kolena i kukovi kada se istroši hrskavica u zglobu, odnosno kada dođe do takozvane artroze. To je ortopedski problem koji se rešava hirurški, ali se operacija odlaže koliko god je moguće. U početku pacijenti dolaze kod nas da simptomatski rešavamo problem (analgeticima), a kasnije kod ortopeda – sugeriše dr Stojanović.

Česti su i upalni procesi koji mogu da zahvate zglobove i okolna tkiva (otok, crvenilo), a laboratorijskim nalazom može da se napravi razlika između njih.

– Nešto što se često viđa u ordinaciji je i giht, bolest nastala taloženjem mokraćne kiseline u zglobu. Simptomi su jak bol, crvenilo, otok i to dramatično izgleda, ali se prilično brzo i efikasno rešava. Kod starih ljudi nije retka reuma, te se generalno svi pacijenti, u zavisnosti od karaktera bola, izgleda zgloba i lekarske analize, dalje usmeravu ka fizijatru, ortopedu, odnosno reumatologu – objašnjava naša sagovornica.

Kad glava puca

Glavobolje predstavljaju širok pojam, dodaje doktorka, od nečeg sasvim bezazlenog, pa do vrlo ozbiljnih stanja, koja su srećom retka.

– Ono što se najčešće viđa u ambulanti kod lekara opšte prakse su glavobolje povezane sa visokim pritiskom i u tom slučaju boli potiljak. Ovaj bol dosta precizno ukazuje na hipertenziju i najčešće se ispostavi da to jeste tako – kaže doktorka i dodaje:

Shutterstock

– Generalno, kada se neko požali na glavobolju, prvo se proveri se pritisak, urade se laboratorijske analize, i ako je sve to u redu, dajemo terapiju i čekamo par dana da vidimo kako će pacijent da reaguje. Ukoliko glavobolja potraje (što je ređi slučaj), onda se već razmišlja o tome da se osoba uputi neurologu. Glavobolja, inače, može da traje ne samo danima već i mesecima. Ono što može da bude potencijalno opasno jeste kada snažan bol prate mučnina i povraćanje, slično kao kod migrene, a ovo su simptomi koje ljudi ne mogu da ignorišu, te se i javljaju lekaru.

Naravno, ljudi koji imaju migrenu ili bilo koju drugu hroničnu bolest, dobro poznaju svoje simptome i znaju kada nešto nije u redu, a kada je stanje uobičajeno, dodaje doktorka, a kao i kod bolova u leđima, preporuka je da analgetike ne uzimate na svoju ruku.

Bol u stomaku

Bol u trbuhu je nešto što nije toliko često koliko može da bude ozbiljna, urgentna stvar, kaže dr Stojanović.

– Najčešće to budu neke probavne tegobe, obično praćene dijarejom, zatvorom ili gasovima. U tom slučaju stomak je mek na palpaciju, tj. pritisak, i to je već dobar znak da tu nema ničeg ozbiljnijeg. Ukoliko je pak stomak pri pregledu tvrd i bolan na pritisak, znači da se nešto ozbiljnije hirurški dešava, te tog pacijenta kao hitan slučaj upućujemo hirurgu – sugeriše naša sagovornica.

Shutterstock

Svi znamo kako boli želudac, ali ako nas obuzmu jaki bolovi, praćeni mučninom i povraćanjem, onda je to dovoljan razlog da neodložno potražimo lekarsku pomoć.

– Pacijentima savetujem da sa svakom vrstom bola u trbuhu dođu na pregled, da se vidi o čemu se radi, da se uradi laboratorijska analiza i diferencira se šta je šta. Ako je nešto bezazleno, rešava se u ambulanti, a ukoliko nije, pacijent se upućuje dalje. Treba napomenuti da do urgentnih stanja (npr. perforacije, tj. probijanja tkiva šupljih organa, pucanja čira na želucu, na dvanaestopalačnom crevu ili u narodu čuvenog “vezivanja creva”) ne dolazi preko noći. Bude tu najčešće nekih simptoma pre toga koji mogu da alarmiraju, recimo bolova koji nisu toliko jaki, ali pacijent jednostavno ne obraća pažnju na njih, ignoriše ih – upozorava doktorka i dodaje da bol u donjem delu stomaka takođe nije redak, a najčešće je znak upale bešike.

Probadanje u grudima

Nije svaki bol u grudima infarkt i nije svaki bol u grudima znak srčanog oboljenja, sugeriše naša sagovornica, mada je nešto što se smatra hitnim stanjem.

Shutterstock

– Neretko se dešava da se ljudi javljaju sa bolom u grudima, a to bude posledica nekog stresa, nervoze. Nekad je u pitanju čak i problem sa želucem, koji se menifestuje kao pečenje u grudima, kada se hrana iz želuca vraća u jednjak. To pacijenta uplaši, jer prvo što ljudima padne na pamet je srce, mada se često dešava da upravo nije srce problem. Ipak, ako se neko žali na bol u grudima, to se ozbiljno shvata, brzo se radi EKG pregled, tako da može da se vidi šta se dešava. Imala sam dosta slučajeva vrlo mladih ljudi kod kojih je bilo sumnje da se radi o infarktu, ali je odmah reagovano i, na sreću, svi ti slučajevi su se završili fino – kaže dr Stojanović i poručuje:

– Uvek treba da se javite lekaru, makar i telefonom, a korona nas je naučila da i tako može. Jeste da je bolje da dođete na pregled, ali je i razgovor bolji nego da se uopšte ne javite. Tako ćete dobiti savete i informacije da li treba da dođete odmah, ili to može da sačeka do sutra, prekosutra, kao i kada će otprilike to da prođe.

Foto Unsplash
Izvor/Autor Ljubav&Zdravlje/N.L
Komentara
Očitavanje..