Kada sam u najvećoj besparici, uvek me snađe neki vanredni trošak. Nekada se zbog toga nerviram, uglavnom ne, a zbog predstojećeg slavlja baš sam beskrajno srećna. Udaje se ćerka moje prijateljice, naše mezimče Irena i baš bih volela da zablistam.
Sprema se svadba za 250 gostiju, svi pričaju o haljinama i frizurama, a ja potajno grickam nokte jer uopšte nemam ideju šta bih mogla da obučem. Sve što imam u ormaru nekako mi se čini staro i već viđeno.
A, iskreno, novca za neki dobar komad garderobe – nemam.
I tako između nerviranja i šetkanja od radnje do radnje, gde mi se zavrtelo u glavi od visokih cena, nabasah na jedan “seknd hend” butik u kraju. Ma ući ću, odlučih, samo da virnem ima li tu nešto prikladno za svadbu…
Objasnih nasmejanoj prodavačici šta mi treba.
Gledala me nekoliko sekundi, snimala, merkala, a onda je počela da iznosi ono što je ocenila da bi mi se moglo svideti. Auuuu. Nepogrešivo, kao da mi je najbolja drugarica, tako je provalila moj ukus.
Vuklo me sve da probam...
Prvo obukoh crnu haljinu od štrasa i tila. Fenomenalnooo. Kad bi se malo korigovala u struku i oko grudi- bila bi kao stvorena za mene. Cena sitnica, samo 1.200 dinara. Verovatno će me korekcija koštati više.
Koje li bi cipele išle uz nju, pomislih. A prodavačica kao da me čula, već su ispred mene bile predivne crne cipele sa rajfešlusom napred. Gledam ih, kao da ih niko nikada nosio nije. Koštaju koliko i haljina – 1.200 dinara.
Zanesena onim što sam videla čujem prodavačicu kako mi govori:“Ova teksas jaknica bi vam baš lepo išla uz tu haljinu“. Gledam u jaknu i ne verujem. Odlična je, očuvana, baš moj broj, s haljinom ne da se slaže nego je ona sve što joj treba, a košta 500 dinara. Da, dobro ste čuli.
Ako vi možda ipak želite svečaniju varijantu imamo odličnu srebrnu maramu, kaže mi prodavačica.
Marama koju mi pruža nije odlična, ona je jednostavno spektakularna. Stavljam je oko ramena, okrećem se i razmišljam kako bih u njoj mogla i u „Metropoliten“, a košta, verovali ili ne, samo 1.500 dinara. Mada, kombinacija sa teksas jaknom nekako više ide uz mene. To je baš ono što sam htela.
O Bože, hvala ti što sam zalutala na ovo čarobno mesto.
Nečim sam već zaslužila da mi dozvoliš da se ovako lepo skockam za svadbu, a da ne potrošim ni 3.000 dinara.
Znam da sada mislite da je moja sreća neosnovana i da su to ipak stare stvari. Pitate se verovatno ko ih je sve nosio pre mene.
Ovo što ja kupih kao da niko nije… Ali dobro. Čak i da platite dobro hemijsko čišćenje, opet ste na dobitku.