Kad se jave bolovi kod diskus hernije

Poznata gotovo kao “problem sadašnjice” diskus hernija predstavlja izmenjeno stanje diskusa nastalo usled određenih degenerativnih promena u samoj kičmi.

Izmeštanje diska, dovodi do pritiska na okolno tkivo i dovodi do određenih tegoba poput bola u leđima ili bola duž ekstremiteta. U nekoj ozbiljnijoj fazi može biti uzrok brojnih drugih problema pri kretanju, ali i neuroloških problema.

Šta su diskusi i zašto su tako važni?

Diskusi predstavljaju vrstu amortizujućih jastučića koji su smešteni između svakog pršljena naše kičme. Njihov zadatak je da usklađiju i ublažavaju  pokrete kičmenog stuba i “nose telo”. Iako nisu zglobovi, ponašaju se kao poluzglobovi, dok njihovu zaštitu čine ligamenti. Sadrže visok procenat vode te ne čudi što se elastičnost vremenom gubi, najpre u mekanom, a zatim i u fibroznom spoljašnjem delu prstena.

Sve ovo dovodi do promene pa kroz oslabljen prsten može doći do istiskivanja diska iz svog lezišta, koje može vršiti pritisak na bilo šta u svojoj okolini. Tako se javlja se bolovi u leđima, a njihova lokacija zavisiće od pozicije diskus hernije.

Zašto diskusi “stare”?

Anatomski gledano, prve promene u pogledu “starenja” javljaju se još kod dece u školskom priodu. Ovako posmatrano, diskusi zapravo sazrevaju i formiraju se. Zato i jeste važno stvoriti ranu naviku pravilnog držanja i sedenja.

Dakle, na starenje kao proces ne možemo uticati, ali možemo na faktore koji ga neće ubrzati. Na ranu pojavu promena naših diskusa utiču loše držanje, stečeni deformiteti, gojaznost kao i genetika.

Imajte u vidu da višesatno sedenje za računarom, vožnja ili nekvalitetan noćni odmor, mogu biti veliko opterećenje za našu kičmu.

Kada se javlja diskus hernija?

Diskus hernija se najčešće javlja između 30 i 39 godina. Može se javiti u svom akutnom, subakutnom i hroničnom obliku. Stvara tegobe poput bola u leđima, bol u preponama, bol u mišićima, u donjem delu leđa, otežanu fizičku aktivnost, glavobolje, i sl.

Nivo bola je subjektivan za svakog pacijenta, ali kod nekih simptoma je potrebno odmah se obratiti lekaru. Ukoliko osetite jak  bol u vratu ili leđima koji se spušta niz ruku ili nogu, ako osećate ukočenost, trnjenje ili slabost nemojte zanemariti konsultaciju sa lekarom.

Lekarska pomoć je neophodna ukoliko se pojave simptomi poput bola, ukočenosti ili slabost do te mere da ne možete obavljati svoje svakodnevne aktivnosti. Ukoliko se javi disfunkcija bešike ili creva ili progresivni gubitak osećaja u delu bedra, zadnjeg dela nogu i područija oko rektuma, odmah se javite lekaru.

Prva pomoć kod bola uzrokovanog diskus hernijom

Diskus hernija se leči. Lečenje može biti konzervativno ili operativno. Operativno lečenje je krajnja preporuka lekara, kada ni jedan drugi neoperativni pristup ne pomaže. Ali pre nego što izaberete operativni zahvat, vaš lekar i terapeut će vas sigurno provesti kroz sve metode koje mogu omogućiti da se jak bol kod diskus hernije ublaži.

1. Lekovi protiv bolova

Metode neoperativnog lečenja se koriste tokom najmanje prvih šest nedelja od početka i bola, a započeće analgeticima koji će vam omogućiti da se organizam rastereti bola kako bi se započeo proces rehabilitacije. Uglavnom izbegavanje bolnih pozicija i režim lekova protiv bola , ublažiće simptome kod većine ljudi u roku od nekoliko dana ili nedelja.

Ako je vaš bol blag, lekar vam će vam prepisati lekove iz grupe nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Ako se bol ne smanji pomoću lekova koji se izdaju bez recepta, lekar može prepisati lekove koji se piju u kraćem roku, sa jačim su dejstvom ali i sa većim brojem neželjenih dejstava. Mišićni relaksanti se takođe mogu prepisati. Neki od ovih lekova vam može biti prepisani u kombinaciji sa injekcijama kortikosteroda koji se daju direktno u područje oko kičmenih nerava.

2. Fizikalna terapija

Ukoliko vaš bol traje vise nedelja, vaš lekar može predložiti fizikalnu terapiju. Fizioterapeut će vam pokazati vežbe i držanje koje će vam pomoći da minimizuju bolove izazvane diskus hernijom. Ovi tretmani pomažu u ublažavanju pritiska na nervni koren. Vrste fizikslnih terapija mogu biti: duboka masaža tkiva, hidroterapija, transkutana električna stimulacija nerva …

3. Dekompresija

Istezanje predstavlja jedan od najstarijih načina lečenja bolova u leđima i diskus hernije. Ranije se to radilo istezanjem ili viseći naglavačke. Danas postoje savremene metode i oprema. Ove terapije se obično formiraju po deset u nizu za potpuni učinak.

4. Blaga fizička aktivnost

Iako može izgledati kontraintuitivno, blaga aktivnost može pružiti olakšanje ako imate problem usled bola kod diskus hernije. Kada vežbate, telo oslobađa endorfine, koji prirodno mogu poboljšati vaše raspoloženje i smanjiti percepciju bola.

Poželjna je svakodnevna šetnja u udobnoj obući. Vodite računa o temperaturnoj razlici u spoljašnoj sredini i prostorijama u kući ili stanu jer i to može biti jedan od ometajućih faktora, usled osetljivosti nerava na promenu temperature.

5. Alternativna medicina

Neki alternativni tretmani mogu pomoći da se olakšaju hronični bolovi u leđima. Primena toplotne i/ili hladne terapije na donji deo leđa može ublažiti napetost mišića koja je obično prisutna kod diskus hernije. Toplota pomaže da se smanji zategnutost mišića koja izaziva grčeve, povećava protok krvi i poboljšava elastičnost vezivnog tkiva. Hladnoća smanjuje lokalnu temperaturu tkiva što proizvodi analgetički i antiinflamatorni efekat, čime se smanjuje bol.

Kiropraktika može biti efikasna za bolove u leđima koji su trajali najmanje mesec dana. Akupunktura sa druge strane, dokazano čini da se bar na neko vreme smanji ili olakša  bol. Ne zapostavljamo ni masažu kao ručnu terapiju koja može pružiti kratkoročnu pomoć ljudima sa hroničnim bolom u donjem delu leđa.

Da li se bol kod diskus hernije može sprečiti?

Postoje načini da ojačate i održite svoju kičmu u najboljem stanju kako biste smanjili šanse da se vaš problem sa diskus hernijom iskomplikuje.

Jedan od načina su vežbe. Osnovne vežbe kao što su joga i pilates pomoći će protiv bola izazvanog diskus hernijom. Biciklizam, hodanje i plivanje su takođe odlične vežbe koje mogu pomoći u jačanju mišića koji drže kičmu u što pravilnijem obliku.

Dobro držanje ima brojne prednosti, uključujući ublažavanje hroničnog bola u vratu i leđima, smanjenje migrene i pružanje više energije i samopouzdanja. Dobro držanje takođe pomaže da se smanji pritisak koji se stavlja na kičmu ili leđa-

Održavanjm zdravog načina života i težine su jedan od preduslova da iako patite od diskus hernije, bol ne bude mobilišući. Kao što je gore pomenuto kao jedan od osnovnih uzroka diskus hernije, višak kilograma stvara veći pritisak na kičmu i diskove. Dobro izbalansirana ishrana i održavanje zdrave težine mogu pomoći u dodatnih problema sa kičmom.

Bol kod diskus hernije je nažalost većini sastavni deo dana. Ipak, morate naučiti razliku između trenutnog bola ili ukočenosti usled dužeg nepravilnog položaja i bola kao rezultata hroničnog stanja.

Bez obzira na trenutne simptome, lekar će u prvih par nedelja primanjivati  neinvazivne tretmane. Stanje kod većine pacijenata sa hernijom diska može se poboljšati mirovanjem, lekovima i fizikalnom terapijom. Međutim, ako je bol jak, vaš lekar može da se založi za naprednije metode kontrole bola kao što su epiduralne steroidne injekcije.

Ukoliko patite od bolova u nogama ili hroničnog bola u leđima zbog diskus hernije, nemojte izbegavati konsultacije sa specijalistom koji vam može pomoći da predloži najbolje opcije lečenja vašeg stanja.

Komentara
Očitavanje..