Kako je moguće nekoga voleti zauvek?

Odgovor je neverovatno jednostavan!

Ukoliko neko promeni vaš život na bolje i ode od vas, da li to znači da i naša ljubav ide sa njim…

LJUBAV! Zbog nje su stvarane nove porodice. Zbog nje su se porodice razdvajale. Ona je podsticala ratove, uništavala i oduzimala živote. Ona je promenila planetu.

U isto vreme, ljubav je bila pokretačka snaga koja nas je navodila na bolje, davala je ljudima nadu i nešto čemu bi se radovali.

Ljubav nas je naučila više o životu nego što je bilo šta drugo. Naučila nas je kako svet funkcioniše.

Pokazala koliko svi ljudi mogu biti divni, ali i loši. Pokazala je da smo samo mi ujedno uzrok i lek svim našim jadima. Upoznala sa samim sobom.

Kako je moguće da jedna jedina stvar može istovremeno doneti toliko mira i toliko mržnje? Toliko lepote i toliko monstruoznosti?

Odgovor je jednostavan. Ljubav je savršena, jedina stvar u celom univerzumu koja je u potpunosti savršena. Samim tim, ona mora sa sobom nositi i dobro i lose, lepo i ružno, mir i rat.

Ljubav je sila ovog univerzuma koja predstavlja jednu savršenu celinu. Promenljiva, jer može da nas učini jakima kao i da sve uništi.

Ljubav je sve ono što poželimo da budemo, ili bolje rečeno, sve ono što učinimo da ona bude. Da li od nje napravimo ono što želimo da bude, potpuno je drugo pitanje.

Razumeti ljubav i ono što ona može da učini, najbitnija je životna lekcija.

To je jedina stvar za kojom svako ljudsko biće i mnoge životinje žude.

Čak i sociopate žude za tim da budu voljeni, pa makar i od strane sebe samih.

Ljubav je ono što nas navodi da glumimo. Navodi nas na stvaranje, menjanje, postajanje drugačijih ljudi. Kažem drugačijih, a ne boljih, jer je, nažalost, istina da nas ljubav ne učini uvek boljim pojedincima. Ponekad nas učini mnogo gorima.

Sposobni smo da volimo mnogo stvari. Možemo voleti predmete, doživljaje, sećanja, ali ni jedna ljubav nije kao ona koju osećamo prema drugom ljudskom biću.

Da bi razumeli zašto je to tako, prvo moramo razumeti šta ljubav zaista jeste.

Ljubav je emocija, ali ne samo bilo koja emocija. Ona je pre svega promena. Ona nas neizbežno menja, jer je ona, sama po sebi, menjanje.

Volimo naše prijatelje i porodicu, jer oni naš život menjaju na bolje. Oni realnost u kojoj živimo čine boljom.

Oni nisu samo usadili boljitak u naš život. Promenili su naše živote, perspektivu, promenili su naše razmišljanje o tome šta znači biti živ.

I naravno, imao i ljubav za kojom se najviše žudi- romantična ljubav.

Takva ljubav je daleko opasnija od svih ostalih vrsta ljubavi, ali iz istog razloga i najmoćnija.

Ima moć da osobu toliko promeni, da ona samoj sebi postane neprepoznatljiva.

Problem je taj što nam ljubav ne nudi definiciju. Naravno, mi je doživimo, ali mnogi nikada ne uspeju u potpunosti da je razumeju.

Problem nastaje sa unapred usvojenim znanjem o ljubavi. Predajemo joj se, očekujući i verujući, umesto da osluškujemo i učimo.

Ljubav je pre svega iskustvo o kom treba učiti.

Kako je moguće nekoga voleti zauvek? Odgovor je neverovatno jednostavan.

Ukoliko neko vaš život promeni dovoljno na bolje, ukoliko on ili ona promene osobu u koju ste odrasli, ukoliko ta osoba ubaci dosta svog ličnog u vaš život, a vama se svidi rezultat, onda nemate drugi izbor nego da tu osobu zavolite.

Naravno, ponekad nas i oni koje mrzimo promene na bolje.

Ali ukoliko neko, koga ste nekada voleli, neko sa kim ste želeli da delite i provedete ceo život, zauvek, promeni vaš život na bolje do neverovatnih granica, onda ćete nju ili njega voleti zauvek.

Nebitno je da li vi to želite. Nije bitno da li je ta osoba nastavila svoj život, našla nekoga drugog, možda se i u potpunosti promenila, vi ćete zauvek voleti tu osobu.

To ne znači da nećete naći nekoga novog koga ćete voleti. Ne znači da nećete moći i vi da nastavite svoj život, venčate se, osnujete porodicu i budete neverovatno srećni deleći svoj život sa drugom osobom.

To ne znači ni da ćete moći u potpunosti da zaboravite. Jednostavno je nemoguće. Ona ili on su vas promenili toliko da je puštanje nje ili njega da ode znači i puštanje sebe.

Tužno je ali i prelepo. Zaista je izvanredno znati da jedna osoba toliko može da utiče na nas. To nam, više nego bilo šta drugo, govori o ljudskoj prirodi.

S vremena na vreme, zbog nje vam se oči mogu napuniti suzama. Ali bez suza, osmeh bi izgubio svoj značaj.

Komentara
Očitavanje..