Veliki broj edukativnih kampanja poslednjih godina doprineo je podizanju svesti žena o sopstvenom zdravlju i prevenciji raka dojke. Rezultat je značajno povećanje broja dama koje se odlučuju na redovne kontrole ili samopreglede.
Postoji nebrojeno promena koje ne moraju nužno biti zloćudne prirode, već predstavljaju posledicu fizioloških promena kako tela, tako i samih dojki, tokom vremena.
Pred vama je kratak pregled koji će vam pomoći da razlikujete bezazlene promene na dojci od onih koje predstavljaju znak za uzbunu.
Osetljive i bolne grudi
Bol u grudima kod žena uslovljen je dejstvom hormona koje luče žlezde u organizmu. Pod uticajem hormona žene mogu iskusiti otok (edem), ali i osetljivost, neprijatnost i bol u bradavici dojke tokom različitih perioda menstrualnog ciklusa.
Morate znati da ovo nisu znaci malignog oboljenja dojke jer kancerogeno tkivo u izuzetno retkim situacijama izaziva bol. Ipak, uvek je preporuka da se pojava i intenzitet bola prati i uoči obrazac poklapanja sa ciklusom. Svaki bol koji je uporan, konstantan i ne prolazi zahteva posetu lekaru.
Promene oblika i teksture dojke
Sasvim je uobičajeno da se leva i desna dojka razlikuju, jer su apsolutno simetrične grudi izuzetno retka pojava, pa ukoliko uočite razliku to nije razlog za strah. Na oblik i veličinu grudi utiču mnogi faktori kao što su starenje, gravitacija, životni stil i navike, pa čak i genetske predispozicije.
Sve dok se obe dojke menjaju na isti način, znajte da je sve u redu. Ipak, ukoliko slučajno ili prilikom samopregleda primetite promenu u obliku, teksturi ili veličini samo jedne dojke najbolje je da zakažete pregled kod svog lekara.
Promene na bradavicama
U svim uzrastima, čak i nevezano za trudnoću ili dojenje, žene se tokom života često susreću sa pojavom tečnosti iz bradavica što je potpuno normalna, povremena pojava. Može se desiti usled reakcije na odeđenu vrstu lekova ili zbog fizičkog pritiska na bradavice. Savet svog lekara morate potražiti ukoliko se to dešava redovno, ukoliko postoji iscedak samo iz jedne dojke i ukoliko sadrži krv. Posle konsultacija i pregleda lekar će utvrditi eventualnu ozbiljnost problema i plan lečenja.
Promene fizičkog oblika bradavica takođe su sasvim uobičajene. Kao rezultat delovanja sile gravitacije mogu se okrenuti nadole i to je potpuno prirodna posledica. Bradavice mogu biti i uvučene i to zbog upalnih procesa ili oštećenja tkiva iza bradavica. Ipak, s obzirom da u nekim situacijama može biti uzrokovana i karcinonom, najbolje je da posetite lekara i otklonite sve nedoumice.
Pojava cisti
Tokom menstrualnog ciklusa usled normalnih hormonskih promena na dojkama se javljaju male šupljine ispunjene tečnošću – ciste . Ne zna se sasvim pouzdano zašto kod nekih žena nastaju češće a kod nekih retko, ali se zna da su uobičajena pojava između 35. i 50. godine u životu žene.
Ove ciste ne povećavaju rizik od nastanka raka dojke. Veoma često one su tako male da se ne mogu fizički detektovati, pa mnogo žena ima jednu ili više cisti a nisu ni svesne toga.
Otkriva ih ultrazvučni pregled dojki, ali u najvećem broju slučajeva ne zahtevaju dodatni tretman.
Ipak, kod većih cista one se napipavaju kao bolan čvorić na dojci i tada se operativnim zahvatom ciste dreniraju i odstranjuju na bezbedan, bezbolan i jednostavan način.
Fibroadenomi
Jedna trećina žena u toku života biva suočena sa pojavom ovih dobroćudnih tumora. Karakteriše ih čvrst i okruglast oblik koji se najčešće može napipati. Češće se javljaju kod mladih devojaka i žena i mogu postati osetljiviji u danima pred menstrualni ciklus ili rasti u toku trudnoće.
Iz fibroadenoma ne može se razviti karcinom dojke, ali se savetuje redovna kontrola i praćenje. Iako u većini slučajeva nisu bolni i ne zahtevaju tretman, mogu da dovedu i do operacije dojke radi njihovog uklanjaja ukoliko izazivaju neprijatnost ili bol.
Preventiva raka dojke
Samopregled je temelj preventivnog delovanja i ima neizmeran značaj za rano otkrivanje karcinoma dojke. Redovni skrininzi sa ultrazvučnim pregledima i mamografijom mogu otkriti zdravstvene probleme, uključujući i karcinom, pre nego što postanu vidljivi ili opipljivi tokom samopregleda.
Sve žene preko 50 godina trebalo bi da se podvrgnu skriningu dojke najmanje jednom u dve godine, a žene preko 40 godina da se posavetuju sa svojim lekarom o prevenciji.
Iako veliki broj promena na dojkama ne predstavlja najstrašniju dijagnozu, pametna je odluka da za svaku promenu potražite mišljenje i savet svog lekara. Upravo ove promene, čak i ako nisu maligne, najčešće su signal povećanog rizika u budućnosti.
Pregled stručnjaka pouzdane klinike može vas rešiti neosnovanih crnih misli i nepotrebnog straha ili čak spasiti život.