Teško je pobrojati sva lekovita svojstva soka od paradajza. Nauka je zasad potvrdila da reguliše metabolizam, jača imunitet, pomaže pri izbacivanju suvišne tečnost iz organizma, snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku, reguliše varenje, pozitivno deluje na bolesti jetre, pankreasa i protiv reume.

Sok od paradajza treba koristiti kod premora jer okrepljuje i čisti organizam, a ujedno telo oslobađa od neprijatnih mirisa. Takođe je dobar prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa.

Dve čaše soka od paradajza dnevno obezbeđuju organizmu optimalnu količinu gvožđa, vitamina i minerala
DVE ČAŠE SOKA OD PARADAJZA DNEVNO OBEZBEĐUJU ORGANIZMU OPTIMALNU KOLIČINU GVOŽĐA, VITAMINA I MINERALAFOTO: PROFIMEDIA

Jača krvnu sliku

Naučna istraživanja potvrđuju da sok od paradajza sprečava trombozu, pogotovo kod osoba s dijabetesom tipa 2. Kako je poznato da dijabetičari imaju povećan rizik od nastanka tromba, a ova pojava je najčešći uzročnik infarkta srca i mozga, preporučuje im se upotreba soka od paradajza, samo što pritom treba i umanjiti unos natrijuma.

Trebalo bi da srčani bolesnici piju sok od paradajza i zbog visokog sadržaja kalijuma. On snižava loš holesterol i umanjuje rizik od taloženja masnoća na krvnim sudovima.

Podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, pa je odličan za osobe koje pate od anemije i, opet, za dijabetičare. Reguliše rad jetre i žuči, ublažava žeđ i okrepljuje organizam.

– Kašasti sok od paradajza dobija se presovanjem svežeg zrelog paradajza, uz dodatak soli, bibera i drugih začina, a bez vode. Sok koji se dobija od svežeg paradajza sadrži dosta vitamina i zimi je važna vitaminska hrana. Paradajz sadrži vitamine B-grupe, zatim vitamine C, E, K i P. Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma, natrijuma, gvožđa, kalcijuma, joda, cinka… Prirodni sok od paradajza ima više bakra od većine namirnica, a po količini gvožđa bogatiji je od piletine i ribe. Paradajz koji se u punoj sezoni proizvodi na otvorenom prostoru ima dva puta više vitamina C nego onaj iz staklenika – ističe nutricionista Milka Raičević.

Napravite domaći sok koji se ne kuva

Potrebno je:

5 kg zrelog paradajza, morska so po ukusu, malo ljute papričice ili bibera

Priprema:

Opran i očišćen paradajz isecite na manje komade, sameljite ga i po ukusu posolite i začinite. Nakon toga smesu izblendirajte u sokovniku. U prethodno pripremljene sterilne i tople flaše sipajte sok, potom ih zatvorite i ostavite da se ohlade na mestu na kome nema promaje. Ovaj sok se pije odmah. Nije klasična zimnica, ne može dugo da stoji jer nema nikakve konzervanse.

Trebalo bi da odrasle osobe piju dve čaše soka od paradajza dnevno. Zahvaljujući likopenu, koji postiže dobre rezultate u neutralisanju slobodnih radikala, odličan je čistač organizma.

Sok od paradajza u kombinaciji s laganom dijetom daje odlične rezultate u skidanju suvišnih kilograma i topljenju tvrdokornih masnih naslaga. Šolja soka od paradajza ima svega 50 kalorija. Istu kalorijsku vrednost imaju i mala kocka sira ili pola parčeta hleba.

Bolje kuvan nego svež

Crvena boja soka od paradajza potiče od likopena, biljnog pigmenta koji se rastvara u mastima i koji pripada familiji karotenoida, odnosno karotena. Karotenoidi su prirodni žućkasti, narandžasti i crveni pigmenti koji se nalaze u voću i povrću žute, narandžaste ili crvene boje. Paradajz je glavni izvor likopena, moćnog antioksidanta i antikancerogene supstance. Prema ispitivanju obavljenom pre petnaest godina, likopen se pokazao kao jači antioksidant od vitamina E i C.

– Mnogobrojna klinička istraživanja pokazuju da likopen iz paradajza u telu može mnogo bolje da se iskoristi ako se uzima iz sokova, sosova, pasti… Temperaturne promene pri obradi utiču na njegovo lakše razlaganje u telu. Zdrav i blagotvoran učinak likopena na naš organizam postiže se već sa 550 mililitara ili dve čaše soka od paradajza dnevno – kaže Milka Raičević.

Violeta Nedeljković