Zimi svi nabacimo koji kilogram. Manje je sunčevih zraka, pa organizam proizvodi manje vitamina D, pa nam se raspoloženje menja i lakše posežemo za hranom. Još se i manje krećemo, plus se slojevito oblačimo, skoro da se ništa i ne vidi, pa nam se može da se opustimo malo.
A treba naprotiv, da se više krećemo, savetuje dr Olga Hadžić, specijalista higijene i psihijatrije u Domu zdravlja „Medigroup Dr Ristić“, kao i da ishranu prilagodimo smanjenoj potrošnji kalorija, uz obavezna tri glavna obroka i dve užine.
Za doručak treba da jedemo ovsene pahuljice. Hranljive su, sadrže mnogo biljnih vlakana, koja pomažu varenje i daju osećaj sitosti, plus beta-glukane, koji snižavaju holesterol. Druga varijanta je dve trećine šolje kornfleksa sa suvim voćem u 200 ml jogurta.
DORUČAK
* ovsene pahuljice biljna vlakna 389 kCal
* kornfleks lecitin 392 kCal
Preporučuju se zbog osećaja sitosti i brže probave.
UŽINA
* 1 jabuka vitamin C 40 kCal
* 1 banana vitamin B 89 kCal
Preporučuju se jer daju snagu i umiruju.
RUČAK
* zeleno povrće folna kiselina 23 kCal
* mahunarke triptofan 110 kCal
Mahunarke i zeleno povrće se preporučuju jer otklanjaju umor i popravljaju raspoloženje.
Da nam raspoloženje ne varira tokom tmurnih dana, za ručak treba da jedemo povrće bogato folnom kiselinom, kakvo je sve zeleno povrće, kao i orahe, semenke, džigericu…
Hrana bogata esencijalnim masnim kiselinama i jodom, na primer morska riba, popravlja raspoloženje. Glavni izvor serotonina, hormona sreće, jeste triptofan, a ima ga najviše u ćuretini, mleku, mladom siru, kikirikiju, mahunarkama…
UŽINA
* pomorandža vitamin C 47 kCal
* bundeva vitamin T 28 kCal
Preporučuju se jer razbuđuju i ubrzavaju metabolizam.
VEČERA
* skuša omega-3 masti 223 kCal
* mladi sir omega-6 masti 97 kCal
Preporučuju se zbog spuštanja pritiska
U ishranu treba da ubacimo i dovoljnu količinu omega-3 i omega-6 masnih kiselina, za koje je dokazano da deluju kao stabilizatori raspoloženja. Zato dr Hadžić preporučuje skušu, sardine, losos, tunjevinu, seme bundeve, orahe, kao odlične izvore omega-3 masnih kiselina, i hladno ceđena biljna ulja (maslinovo, kukuruzno, suncokretovo, susamovo), lignje, meso, mleko, mladi sir, jaja koje sadrže omega-6 masne kiseline.