Dok su mali, imaju milion pitanja, a čim uđu u pubertet vaši nekada radoznali mališani pretvaraju se u mrzovoljne ćutljive tinejdžere.
“Moje dete je tinejdžer i ništa ga ne razumem”, rečenica je koju kaže svaki drugi roditelj u Srbiji. A ne mora da nude tako.
Grupa psihologa je razoktrila značenje “tajnoh” jezika tinejdžera i uz pomoć njih dešifrovala rečenice koje mladi najčešće koriste.
Mali vodićč kroz rečnik tinejdžera.
Šta kažu A šta stvarno misle
Stalno me proveravaš- Mislim da mi ne veruješ.
Nikad me ne slušaš- Pokušavam da ti kažem kako se stvarno osećam.
Ne tretiraj me više kao dete- Sad sam odrasla osoba, znam šta radim.
Umoran sam- Samo nemoj opet da me ispituješ.
Neću da utišam muziku- Kad ste se malopre svađali, niste se pitali kako je meni.
Imajte na umu i da je najveći problem u komunikaciji roditelja i tinejdžera u tome što se ona najčešće svodi na to da roditelji postavljaju pitanja i govore svom nasledniku šta treba da radi.
A to, prema rečima psihologa, i nije dobra taktika jer je komunikacija dvosmerna ulica i mladi su spremni na otvoren razgovor samo pod uslovom da je i druga strana spremna da ih sasluša. Pridikovanje i osuđivanje nikome ne prija, a posebno ne osetljivim tinejdžerima.