“Moje dete je tinejdžer i ništa ga ne razumem”, rečenica je koju kaže svaki drugi roditelj u Srbiji. A ne mora da nude tako.

Grupa psihologa je razoktrila značenje “tajnoh” jezika tinejdžera i uz pomoć njih dešifrovala rečenice koje mladi najčešće koriste.

Mali vodićč kroz rečnik tinejdžera.

Šta kažu  A šta stvarno misle

Stalno me proveravaš- Mislim da mi ne veruješ.

Nikad me ne slušaš- Pokušavam da ti kažem kako se stvarno osećam.

Ne tretiraj me više kao dete- Sad sam odrasla osoba, znam šta radim.

Umoran sam- Samo nemoj opet da me ispituješ.

Neću da utišam muziku- Kad ste se malopre svađali, niste se pitali kako je meni.

Imajte na umu i da je najveći problem u komunikaciji roditelja i tinejdžera u tome što se ona najčešće svodi na to da roditelji postavljaju pitanja i govore svom nasledniku šta treba da radi.

A to, prema rečima psihologa, i nije dobra taktika jer je komunikacija dvosmerna ulica i mladi su spremni na otvoren razgovor samo pod uslovom da je i druga strana spremna da ih sasluša. Pridikovanje i osuđivanje nikome ne prija, a posebno ne osetljivim tinejdžerima.

B.S.