NAVIKE NEMAČKIH RODITELJA KOJE SU ŠOKIRALE AMERIČKU MAMU

110

Kada sam prvi put otišla na igralište u Berlinu, sasvim sam poludela. Evo nekoliko iznenađujućih stvari koje berlinski roditelji rade: Piše: Sara Zaske Kao Amerikanka u Nemačkoj , kada sam prvi put otišla na igralište u Berlinu, sasvim sam poludela. Nemački roditelji su stajali svi zajedno, pijuckajući kafu u razgovoru…

Kao Amerikanka u Nemačkoj , kada sam prvi put otišla na igralište u Berlinu, sasvim sam poludela. Nemački roditelji su stajali svi zajedno, pijuckajući kafu u razgovoru i ne obraćajući pažnju na svoju decu koja su visila sa previsoke penjalice odmah iznad jame sa peskom. Bila sam u šoku, pitajući se gde su nestale sve gumene podloge, upozorenja o opasnostima i slične stvari.

Na lošem nemačkom, sva isprepadana, zvučala sam skoro kao da plačem dok sam vikala “pazi!” i “nemoj!”. Uprkos sterotipima o njihovoj strogoći, nemački roditelji nisu strogi. Oni su svesni velikog značaja razvitka nezavisnosti i odgovornosti kod dece.

Ti roditelji u parku nisu ignorisali svoju decu; oni su u njih imali poverenje. Berlinu ne trebaju nikakvi pokreti i tribine o “slobodnom roditeljstvu” jer je takvo roditeljstvo tamo norma.
Evo nekoliko iznenađujućih stvari koje berlinski roditelji rade:

1.Ne forsiraju čitanje.

U berlinskim vrtićima nema nikakvih akademskih očekivanja od dece. U stvari, nastavnici i ostali roditelji su me čak obeshrabrjivali da naučim moju decu da čitaju. Rečeno mi je da je to nešto što deca posebno uče ali tek kada krenu u školu. Vrtić je vreme za igru i razvoj društvenih veština. Međutim, čak i u prvom razredu, nema presije i prevelikih očekivanja. Sve teče lagano i opušteno. Čak je u školi predviđeno da deca dva časa provedu napolju!

Ipak, ovaj opušteni pristup ne znači loše obrazovanje: Prema proceni iz 2012. od strane Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, nemački 15-godišnjak je iznad međunarodnog proseka kada su u pitanju čitanje, matematika i nauka, dok za njima znatno zaostaju njihovi američki  vršnjaci koji su pod većim pritiskom i od roditelja i od strane škole.

2.Podstiču decu da se igraju sa vatrom.

Normalna je stvar da deca dobiju da rade projekat o požaru. I tada ih treba pustiti da pale sveće, šibice i druge stvari. To je super, ali samo zato što sam i ja bila uključena u projekat mog deteta.

I da, naravno da je ona jedino dete kome nije dozvoljeno da samo pali vatromet u novogodišnjoj noći.

3. Puštaju decu da idu skoro svuda sama.

Većinom deca idu sama u školu, ali idu sami i na sve obaveze koje imaju u okviru svog naselja. Neka čak i metro koriste. Nemački roditelji su zabrinuti zbog bezbednosti, naravno, ali obično se fokusiraju na saobraćaj, a ne na otmicu.

Činjenice su izgleda da na strani Nemaca. Otmice su i u Americi izuzetno retke. A kretanje dece bez roditeljskog nadzora je za njih veoma korisno, kažu stručnjaci.

4. Prave žurke pred polazak u školu

Berlinski roditelji su mi objasnili da oni slave tri velika dana, polazak u školu,  14. rođendan i venčanje. Tu su žurke neizostavne.

Žurka u školi pred prvi razred je veliki događaj i sve deca je željno iščekuju. Obično je subotom  i sva deca dobijaju divne velike poklon pakete u kojima ima svega – od pribora preko slatkiša do ručnog sata. To je nešto čemu se deca raduju godinama. Odmah nakon te žurke u školi, slavlje se nastavlja kod kuće, za prijatelje i rođake. Euforija ukazuje na to da je pred njima velika promena u životu, ali treba i da ih motiviše na učenje.

Tinejdž žurka za 14. rođendan takođe je velika svečanost, i obeležava simbolično drugu fazu detinjstva i još jednu veliku promenu u životu.

5. Puštaju decu napolje svaki dan.

Upravo prema nemačkoj izreci “ne postoji loše vreme, već samo neodgovarajuća odeća.” Vrednost boravka napolju je važnija od svakog ružnog vremena. Koliko god da bude hladno i sivo u Berlinu, a zna da bude prilično i sivo i hladno, deca idu napolje. I u vrtićima i kod kuće. Otud toliki broj parkova u tom gradu.

Trudim se da se opustim i prihvatim neke od njihovih običaja. Napravila sam jedan sasvim mali korak, pustila sam mog osmogodišnjaka na vrh penjalice .A onda sam jednog dana dozvolila da ode sam do pekare. To je samo niz stepenice i prva vrata levo. Bio je više nego ponosan kada se vratio sa kupljenim hlebom.

Nisam smela da mu kažem da ga je njegova američka mama sve vreme gledala sa berlinskog balkona.

Prevela: Jasmina Jovanović

Izvor: TIME

Komentara
Očitavanje..