Stručnjaci sa portala “Trudnoća i zdravlje” kažu da najnoviji pristupi i procedure koje se sprovode u nezi i ishrani prevremeno rođenih beba pomažu da se što pre dostigne telesna težina i razvoj „terminskih beba“.

Prevremeno rođene bebe praviolnom ishranom mogu da dostignu težinu „terminskih
PREVREMENO ROĐENE BEBE PRAVIOLNOM ISHRANOM MOGU DA DOSTIGNU TEŽINU „TERMINSKIH” BEBAFOTO: PROFIMEDIA

Postnatalni usporen rast je uobičajena pojava kod prevremeno rođene dece (prematurusa). On se dugo smatrao neizbežnim i neškodljivim. Sada je, međutim, jasno da on nije neizbežan, a jedna velika studija isto tako nas je uverila da nije ni bezopasan. Taj naučni rad pokazao je da zaostajanje u telesnoj težini dovodi do poremećaja neurokognitivnog razvoja, kao i to da je “ozbiljnost” istog u srazmeri sa “veličinom” ovog zaostatka.

Dakle, što prevremeno rođeno dete više zaostaje u telesnoj težini ono će kasnije imati izraženiji problem u neurokognitivnoj sferi.

Koji su razlozi slabijeg napredovabnja prevremeno rodjene bebe?

Dva glavna razloga slabijeg napredovanja kod ove dece su fiziološka nezrelost sistema za varenje i značajno povećane potrebe za hranljivim materijama kako bi se dovršila faza intrauterino najintenzivnijeg, a kod njih prekinutog, rasta i razvoja „ploda“, koja sada treba da se obavi u spoljašnjoj sredini.

Koji su najnoviji pristupi u rešavanju ovog problema?

O prematurusima se danas „brinu“ posebne institucije za prevremeno rođenu decu, tako da praktično od samog njihovog rođenja i njihovu ishranu vode i nadziru visoko specijalizovani zdravstveni radnici posebno obučavani za rad sa ovom populacijom.

Osnov ishrane prematurusa takođe predstavlja majčino mleko, ali uz dodatak „pojačivača“
OSNOV ISHRANE PREMATURUSA TAKOĐE PREDSTAVLJA MAJČINO MLEKO, ALI UZ DODATAK „POJAČIVAČA“FOTO: PROFIMEDIA

Ona je koncipirana na sledeći način: u početku se ovakva deca „stavljaju“ na parenteralnu ishranu (putem infuzije), uz uvođenje minimalnih količina mleka (da bi se podstakla fiziološka ishrana preko creva) a onda se postupno, kako digestivni sistem „sazreva“, prevode u potpunosti na enetralni vid ishrane.

Osnov ishrane prematurusa takođe predstavlja majčino mleko, ali zbog povećanih potreba njihovog organizma u odnosu na one kod „terminskog“ novorođenčeta uz dodatak „pojačivača“, koji dopunjavaju njegov „manjak“ proteina za ovu, specifičnu, grupu dece. U situacijama kada iz nekog razloga majka nije u stanju da doji, umesto majčinog mleka koriste se adaptirane formule za prevremo rođenu decu.

Kada bebe dođu kući

Kada ove bebe budu otpuštena iz bolnice i dostignu određenu težinu, ona kasnije, kao i ostala zdrava odojčad, prelaze na ishranu isključivo majčnim mlekom ili, za slučaj da njega nema dovoljno, na dohranu (majčino mleko + adaptirana formula za uzrast) ili ishranu isključivo adaptiranom mlečnom formulom.

Otpuštena iz bolnice, dostignuvši određenu težinu, ove bebe prelaze na majčno mleko
OTPUŠTENA IZ BOLNICE, DOSTIGNUVŠI ODREĐENU TEŽINU, OVE BEBE PRELAZE NA MAJČNO MLEKOFOTO: PROFIMEDIA

Drugi vid ishrane (konzumnim kravljim, ovčijim ili kozjim mlekom) danas se nikako ne preporučuje ni kod dece rođene u terminu, a pogotovu ne kod prematurusa, zbog hemijskog sastava ovih mleka koji ne obezbeđuje optimalan rast i razvoj odojčeta i malog deteta, a uz to i povećava rizik od nekih bolesti u kasnijem životu.

Budući da se kod prematurusa nešto češće javljaju infantilne kolike i bljuckanje, kao i da je povećan rizik za razvoj alergija, za odojčad iz ove grupe koja su na dohrani ili ishrani isključivo adaptiranom formulom, preporučuje se upotreba specijalnih mlečnih formula (antikolik, AR /antirefluks/ i hipoalergene) koje značajno smanjuju ili, u velikom broju slučajeva, čak i potpuno eliminišu navedene probleme.

(trudnocaizdravlje.rs)

trudnocaizdravlje.rs