Sve što treba da znate o polnim bolestima (i kako da ih sprečite)

Šta se dešava ukoliko ne lečimo infekciju, kojom brzinom se prenose i koja je najbolja metoda da ih sprečimo, saznajte u nastavku!

Seksualno prenosive bolesti su, upozoravaju stručnjaci, u porastu, svuda u svetu, pa i u našoj zemlji.

– Sada se većina seksualno prenosivih oboljenja, kao što su gonoreja i sifilis, brzo leče sa jednom ili dve injekcije – kaže u intervjuu “Novostima” docent dr Dušan Škiljević, dermatovenerolog Klinike za dermatovenerologiju Kliničkog centra Srbije. – Ljudi koji imaju tegobe odlaze u laboratorije, urade analize koje pokažu uzrok infekcije, i na šta su bakterije osetljive. Sa tim rezultatom odlaze u prvu ordinaciju, prime injekciju i tu se sve završava.

U kojoj meri često menjanje partnera doprinosi širenju polno prenosivih bolesti?

– Promiskuitetno ponašanje bez zaštite je najvažniji faktor rizika u prenošenju seksualno prenosivih bolesti, bez obzira na prirodu seksualnih odnosa i orijentaciju.

Koliko se, sa svakim novim partnerom, povećava rizik od polno prenosivih infekcija?

– Rizik postoji kod nezaštićenih odnosa, a kod zaštićenih je značajno manji. Recimo, ako partneri od kojih jedan ima herpes tokom odnosa redovno koriste kondom, i suzdržavaju se od odnosa tokom dana kada je bolest u manifestnoj formi, odnosno kada se pojave vezikule, šansa da drugi partner dobije infekciju je svega četiri odsto.

Šta još utiče na to da li će se neka infekcija lakše preneti ili ne?

– Pre svega zavisi od faktora otpornosti, načina zaštite, prirode seksualnog odnosa. Brzina i način prenošenja virusa mogu da se menjaju, jer se i količina virusa koju neko u datom momentu u sebi ima menja. Takođe, tokom ciklusa se razlikuje sluzokoža vagine.

Ako, recimo, žena ima hlamidiju, da li će je prilikom prvog narednog odnosa preneti muškarcu, i od čega to zavisi?

– Rizik da se muškarac tokom nezaštićenog seksualnog odnosa sa osobom koja ima hlamidiju zarazi ovom bakterijom je 20 odsto, a rizik da žena od zaraženog muškarca dobije istu infekciju je duplo veći – 40 odsto. Dalje, rizik od infekcije genitalnim herpesom ili polnim bradavicama tokom jednog nezaštićenog odnosa je isti kod oba partnera, iznosi 30 odnosno 10 odsto, a gonorejom se zarazi 50 odsto žena i 25 odsto muškaraca. Za 10 odsto žene imaju veći rizik i za dobijanje sifilisa (30 odsto), a hepatitis B dobije pet odsto miškaraca i 10 odsto žena jednim nezaštićenim seksualnim odnosom.

Kojom brzinom se ove infekcije prenose?

– Skoro kod svih slučajeva žene češće bivaju inficirane nego muškarci, ali nije nužno da se i jedan partner zarazi. To je zato što postoji količina virusa i faktor izolacije koji omogućava da virus ili bakterija prođu i naprave infekciju.

Koliko traje lečenje i da li nakon izlečenja postoji određena zaštita od te bolesti?

– Lečenje bakterijskih infekcija je danas lako i jednostavno. Za neke, kao što je hlamidija, piju se antibiotici, a za sifilis i gonoreju se daju injekcije. Kada su virusi u pitanju, herpes predstavlja veći problem od kondiloma. Polne bradavice se vide i rešavaju se destruktivnim metodama, a kada ih eliminišete, uklonili ste i virus, ne mora da se pije lek. Herpes ne može na taj način da se leči, jer dok se uoči na koži, virus je već uradio šta je imao i vratio se u svoj ganglion. Tablete nisu dovoljno efikasne da izbace virus iz organizma. Lečenje bakterija i virusa ne ostavlja nikakav imunitet, i ako ste jednom izlečeni od neke bolesti, možete ponovo da je dobijete ako se ne štitite.

Šta se dešava ako se infekcije ne leče?

– Hlamidija pravi zapaljenje ginekoloških organa i okolnih struktura u maloj karlici, što se završava sa priraslicama koje mogu da dovedu do steriliteta i žene i muškarca. To donekle kasnije može i da se popravi. HPV virusi, odnosno kondilomi, mogu da izazovu rak. Genitalni herpes je lokalizovana infekcija, ali kod osoba koje imaju oslabljen imunitet zbog nekog drugog oboljenja može da se proširi i da zahvati i mozak. Sifilis ima stadijume. U prvom je lokalizovan samo na sluzokoži, u drugom treponema ulazi u krvotok i širi se svuda po organizmu i pravi generalizovane promene, a u trećem ulazi u mozak i u srce i pravi ozbiljne probleme od kojih ljudi mogu i da umru. Hepatitisi B i C mogu da dovedu do pojave karcinoma jetre.

Koje su najčešće tegobe polno prenosivih bolesti? 

– Svaka infekcija se ispoljava različito. Sifilis pravi ranicu na polnom organu i uvećani su limfni čvorovi. Ako se ovo stanje zanemari, ranica može i spontano da zaraste, ali se kasnije javljaju promene na koži, kao osip, na trupu i ekstremitetima. Hlamidija kod muškaraca može da izazove uretritis, sekreciju ili curenje iz uretre, što može da bude praćeno bolom, svrabom i peckanjem prilikom mokrenja. Kod žena sekret može da bude potpuno izmenjen. U slučaju herpesa javljaju se mehurići na polnom organu, slični groznici na usni.

Da li je kondom dovoljna zaštita? 

– On ne štiti 100 odsto ni od trudnoće, ni od infekcija. Problem je što ne može fabrički da se testira svaki kondom koji je napravljen, već svaki 1000, pa može da promakne i neki koji je oštećen. Ali, kondom je, ipak, najdelotvornija zaštita koju imamo.

Preuzeo sa sajta Večernje novosti

Komentara
Očitavanje..