Kuhinja u kojoj se svakodnevno priprema doručak, ručak i večera zahteva drugačiju organizaciju od prostora koji se koristi samo povremeno. Veći broj obroka znači češću upotrebu šporeta, rerne, frižidera, sudopere i radnih površina. Ako raspored nije prilagođen takvom ritmu, čak i velika kuhinja može postati nepraktična.
Organizacija počinje određivanjem mesta na kojima se obavljaju osnovni poslovi. Namirnice treba izvaditi, oprati, pripremiti, termički obraditi i servirati. Kada se ove aktivnosti odvijaju logičnim redosledom, manje je nepotrebnog kretanja između različitih delova prostorije.
Važan je i izbor uređaja. Domaćinstvu koje često priprema nekoliko jela istovremeno potrebna je drugačija oprema od one koja je dovoljna osobi koja kuva nekoliko puta nedeljno. Broj članova porodice, vrste jela koja se pripremaju i raspoloživa površina zato treba da budu polazne tačke pri planiranju.
Kako napraviti radne zone koje prate redosled pripreme hrane?
Radne zone mogu da pojednostave pripremu obroka jer svaka aktivnost dobija određeno mesto. Osnovna podela obuhvata skladištenje namirnica, pranje, pripremu, kuvanje i odlaganje posuđa. Njihov raspored treba povezati sa načinom na koji se kuhinja koristi tokom dana.
Frižider i ormarić sa osnovnim namirnicama korisno je postaviti tako da budu lako dostupni na početku pripreme. U blizini treba da postoji slobodna površina na koju se mogu spustiti proizvodi. Time se izbegava prenošenje većeg broja namirnica preko cele kuhinje.
Zona za pranje obuhvata sudoperu, a često i mašinu za sudove. Radna površina između sudopere i mesta za kuvanje može služiti za sečenje, mešanje i pripremu sastojaka. Što je ovaj deo manje zatrpan aparatima i posuđem, više prostora ostaje za rad.
Zona termičke obrade treba da omogući pristup posuđu, začinima i priboru koji se koristi tokom kuvanja. Lonci i tiganji mogu se čuvati u donjim elementima u blizini šporeta, dok varjače, hvataljke i sličan pribor treba postaviti tako da se lako uzimaju tokom pripreme.
Bosch električni šporeti u kuhinji u kojoj se često kuva
Kada se obroci pripremaju svakodnevno, šporet postaje jedan od najčešće korišćenih uređaja. Bosch električni šporeti objedinjuju ploču za kuvanje i rernu u jednom samostojećem uređaju, pa mogu biti izbor za kuhinje u kojima nije planirano odvojeno ugrađivanje ploče i rerne.
Pre izbora konkretnog modela potrebno je proveriti dimenzije prostora i karakteristike uređaja. Posebnu pažnju treba posvetiti širini šporeta, tipu ploče, zapremini rerne i dostupnim načinima pečenja. Nije svakoj porodici potreban isti broj opcija, pa karakteristike treba povezati sa jelima koja se najčešće pripremaju.
Rerna dobija poseban značaj kada se pripremaju hleb, peciva, meso, povrće ili veće količine hrane. Raspoloživi nivoi za postavljanje plehova i načini zagrevanja utiču na to kako će se rerna koristiti. Pre kupovine zato treba proveriti specifikaciju konkretnog Bosch modela umesto pretpostaviti da svi uređaji nude iste programe.
Važan je i način održavanja. Masnoća i ostaci hrane vremenom se nakupljaju na ploči i u rerni, naročito kada se uređaj koristi svakog dana. Konstrukcija površina, mogućnost vađenja pojedinih delova i programi namenjeni lakšem čišćenju, ako ih određeni model poseduje, mogu biti relevantni kriterijumi pri izboru.
Zašto radna površina ne treba da postane mesto za odlaganje aparata?
Aparat za kafu, toster, kuvalo za vodu, blender i drugi mali uređaji često trajno zauzimaju radnu ploču. Kada se tome dodaju posude sa začinima, daske i druge sitnice, prostor namenjen pripremi hrane može postati veoma ograničen.
Prvi korak jeste procena koliko se često svaki aparat koristi. Uređaji koji se uključuju nekoliko puta dnevno imaju razlog da ostanu dostupni. Oni koji se koriste jednom nedeljno mogu se čuvati u ormariću i izvaditi samo kada su potrebni.
Slobodna površina posebno je važna tokom pripreme složenijih obroka. Za jedno jelo mogu biti potrebni daska, nekoliko posuda, sastojci i pribor. Ako nema dovoljno mesta, deo stvari završava pored sudopere ili na ploči šporeta, što dodatno komplikuje rad.
Dobra organizacija podrazumeva i određivanje stalnog mesta za predmete. Noževi, daske, začini i pribor koji se često koriste mogu biti blizu zone pripreme, dok ređe korišćene stvari mogu zauzeti udaljenije police. Tako se raspoloživa površina koristi za pripremu hrane, a ne kao dodatni prostor za skladištenje.
Kako planiranje više obroka može smanjiti gužvu tokom kuvanja?
Pripremanje hrane ne mora da počne tek kada je vreme za obrok. Deo poslova može se organizovati ranije, posebno u domaćinstvima u kojima se svakodnevno kuva za više osoba. Planiranje jelovnika omogućava da se određene namirnice pripreme za nekoliko narednih obroka.
Na primer, povrće koje će se koristiti tokom dana može se oprati i pripremiti u jednoj fazi. Pojedine namirnice mogu se kuvati u većoj količini i zatim koristiti u različitim jelima, uz pravilno čuvanje. Na ovaj način smanjuje se broj ponovljenih aktivnosti.
Važno je planirati i korišćenje ploče i rerne. Ako se jedno jelo peče, na ploči se u isto vreme mogu pripremati drugi delovi obroka. Redosled treba odrediti prema vremenu potrebnom za pripremu kako bi različita jela bila završena približno u isto vreme.
Planiranje utiče i na količinu posuđa koje se koristi. Umesto uzimanja nove posude za svaki korak, pojedine činije, šerpe i pribor mogu se koristiti za više povezanih aktivnosti kada je to bezbedno sa stanovišta pripreme hrane. Manje nepotrebnog posuđa znači i manje posla nakon obroka.
Kako organizovati čišćenje kuhinje tokom same pripreme obroka?
Velika količina posuđa nakon kuvanja često nije posledica samo složenosti obroka. Problem može nastati kada se sve čišćenje ostavi za trenutak nakon jela. Tada se na radnim površinama istovremeno nalaze korišćene posude, ambalaža, ostaci hrane i pribor.
Jedan pristup jeste čišćenje između pojedinih faza pripreme. Dok se jelo kuva ili peče, mogu se skloniti sastojci koji više nisu potrebni, obrisati radna površina i oprati deo pribora. Time se prostor priprema za sledeći korak.
Otpad takođe treba uklanjati tokom rada. Ambalaža, kore povrća i drugi ostaci brzo zauzimaju prostor. Ako je kanta dostupna iz zone pripreme, radna površina ostaje preglednija i ne mora se dodatno čistiti od nagomilanih ostataka.
Poslednja faza počinje nakon serviranja. Posuđe koje se više neće koristiti može se staviti u mašinu za sudove ili pripremiti za pranje. Kada se čišćenje rasporedi kroz ceo proces, nakon obroka ostaje manji deo posla, a kuhinja se brže vraća u stanje potrebno za sledeću upotrebu.
Zaključak
Kuhinja namenjena svakodnevnom kuvanju treba da prati redosled aktivnosti koje se u njoj obavljaju. Položaj frižidera, sudopere, radne površine i šporeta može direktno uticati na količinu kretanja i način organizovanja pripreme hrane.
Izbor uređaja takođe treba povezati sa stvarnim navikama domaćinstva. Bosch električni šporeti mogu odgovarati kuhinjama u kojima se traži samostojeći uređaj sa pločom i rernom, ali konkretan model treba birati prema dimenzijama, tipu ploče, zapremini rerne i programima koji će se zaista koristiti.
Kada se tome dodaju slobodna radna površina, plansko korišćenje namirnica i čišćenje tokom pripreme, svakodnevno kuvanje može biti bolje organizovano. Ključ nije u povećavanju broja uređaja i kuhinjskih elemenata, već u tome da svaki deo prostora ima jasnu namenu.
