Koliko je stvarno loše jesti neoprano voće? Stručnjaci kažu da to i nije baš najpametnija stvar na svetu.
Specijalista, prim dr Petar Borović, otkrio nam je kako pravilno da operemo voće i povrće kako bismo izbegli neželjene posledice.
– Sve što smo kupili na pijaci ili u supermarketu moramo uroniti u toplu i slanu vodu. Kada se plod formira na stablu, vrlo brzo se na njemu nastane gljivice i bakterije i naprave jedan biofilm oko ploda, koji se ne vidi golim okom. Na njemu se taloži prašina, čađ i druge prljavštine, i naseli se puno bakterija. Da bi se one efikasno uklonile, važno je uroniti voće u toplu i slanu vodu sedam do deset minuta. Onda se pod mlazom hladne vode temeljno opere svaki plod, a ako je u pitanju salata list po list – savetuje dr Petar Borović.
Ukoliko ne ispoštujete ovaj proces, može da dođe do brojnih zdravstvenih komplikacija.
– Ukoliko se voće i povrće ne opere temeljno, mogu se uneti različiti štetni organizmi, pa čak i jaja parazita, koja mogu da dovedu do razvoja crevnih bolesti. Paraziti mogu da prodru u jetru, u pluća i u druge organe – navodi dr Petar Borović.
Ako se i dogodi da jaja parazita prodru u organizam, stomačna kiselina ih ubija. Ipak, ukoliko ste pili vodu neposredno posle jela, razredili ste stomačnu kiselinu, pa će se paraziti spustiti u tanko crevo, gde je alkalna sredina koja im pogoduje, pa se razmnožavaju i prodiru dalje u organizam, objasnio je iz iskustva dr Borović. On je takođe naglasio zašto je bitno da se voće ne ljušti.
– Nikada ne ljuštimo voće jer se ispod ljuske nalazi hranljivi sloj pun vitamina i zato je važno očuvati ga. Ako smo očistili voće prema uputstvu, uradili smo maksimalno što možemo i onda ga obavezo jedemo sa korom – istakao je on.
Kada je u pitanju popularna terorija da se voće i povrće pere sa sirćetom ili sodom bikarbonom, dr Borović navodi da je tu teoriju lansirala popularna glumica Džejn Fonda, ali se nije pokazala efikasnom u praksi.
Istraživači u inostranstvu su potvrdili ono što i domaći stručnjaci ističu i saglasni su da se voće i povrće mora pravilno prati kako bi se izbegle različite bolesti i zdravstveni problemi.
– Najgora stvar koja se teoretski može dogoditi jeste da možete da pokupite nekakav patogeni mikroorganizam i umrete – kaže Sandra Gudvin sa Univerziteta Tenesi.
Neko sa oslabljenim imunološkim sistemom može da dobije bolest koja se prenosi hranom samo jedenjem jedne jabuke, dok drugi ljudi mogu pojesti na stotine, a da im ne bude ništa.
Voće do naše kuće dugo putuje, a tim putem može da dođe u kontakt sa puno patogenih i potencijalno opasnih mikroorganizama. Više od devet miliona ljudi svake godine se razboli zbog konzumiranja kontaminirane hrane, od toga je 46 odsto trovanja od voća i povrća.
Najopasnije bakterije koje nas vrebaju sa neopranog voća ili povrća su ešerihija koli, salmonela, listerija… koje mogu da izazovu proliv i povišenu temperaturu, ali i slabiji rad bubrega i infekcije urinarnog trakta.
I nije to jedini problem. Studija naučnika sa Tenesi univerziteta utvrdila je da je fioka za povrće najprljaviji deo frižidera u kome je nebrojeni broj bakterija.
Žena
