Budite zavisni od hoda, ne od hrane

0 140

Ako se konstantno uveravate da vaš stomačić nikome, pa ni vama, ne smeta (uostalom, ima ga i vaša mama) i ne možete da se naterate čak ni da šetate (a za drugo nemate vremena), jer verujete da to nije dovoljna fizička aktivnost da očuvate vitku liniju i zdravlje, vreme je da razbijete predrasude.

– Šetnja je izuzetno važna jer doprinosi regulaciji šećera u krvi, smanjenju stomačne gojaznosti i prevenciji mnogih hroničnih bolesti. Dok šetamo umnožava se broj transportera šećera unutar svake ćelije. Zamislite ih kao male kamione – čovek koji šeta je kao fabrika sa sto takvih kamiona, a čovek koji sedi ispred televizora kao fabrika sa pet – kaže prof.dr Vesna Dimitrijević Srećković, sa Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS i Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Uz šetnju, kao recept za zdrav život i prevenciju mnogih hroničnih bolesti, prof. dr Dimitrijević Srećković preporučuje i mediteransku ishranu, i objašnjava da je upravo stomačna gojaznost uzrok mnogih hroničnih bolesti, među kojima su i depresija i dijabetes.

Da li je tačno da hrana može biti i lek i otrov?

– Hrana može da bude i lek i otrov. Najjednostavnije rečeno lek je ona hrana koja doprinosi smanjenju telesne težine, jer gojaznost, naročito stomačna gojaznost, utiče na razvoj mnogih hroničnih oboljenja kao što su povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, holesterol i trigliceridi. Uz povišen šećer u krvi, to vodi rizicima za razvoj mnogih drugih bolesti među kojima su i dijabetes, infarkt i depresija, a u kasnijim godinama i rak. Hrana koja je loša po naš organizam je, najkraće rečeno, ona koja je bogata prostim šećerima, pržena i pohovana hrana. Slatkiše i slatke napitake treba izbegavati jer pospešuju lučenje insulina i vode u gojaznost, dok je pržena i pohovana hrana štetna jer se u toku tog načina pripreme stvaraju lipidni peroksidi koji vode u arterosklerozu.

Kao izgovor za višak kilograma, najčešće u predelu struka, mnogi navode genetiku. Koliko im nauka daje za pravo?

– Nije geneteka u osnovi svega, više su to navike u ishrani u porodici koje se prenose i stiču tokom života u porodici. Tako dolazi do toga da je gojaznost, posebno u predelu stomaka, prisutna i kod roditelja i kod dece, pa kasnije i unučića. Najnovija istraživanja pokazuju da je promenom načina ishrane moguće uticati i na genetsku osnovu. Nutrigenomika je grana u medicini koja se upravo bavi ovim pitanjem.

106970_dr-dimitrijevic_630x0

Dr Dimitirjević Srećković je i stručni savetnik “Savetovališta za dijabetičare”, koja organizuju Eucerin i Lilly apoteke

Koliko je izvesno da gojaznost dovede do pojave bolesti poput dijabetesa?

– Svima nam je poznato da kada se osoba ugoji ima neprestanu potrebu da jede neke koncentrovane ugljene hidrate, a samim tim se i gojaznost povećava. Glavni hormon koji utiče na to je upravo insulin. Kada gojazna osoba uradi tekst opterećenja na šećer, vrednosti insulina posle uzimanja 75 grama šećera imaju porast sa 40 u nultom minutu na čak 140 ili 180 u tridesetom minutu, pa se vraćaju na 90. Šta to znači? Da je srednja vrednost insulina kod gojaznih negde oko 90, dok je kod mršavih oko 20. Gojazne osobe imaju hiperinsulinizam i zbog toga imaju stalno povećan apetit, čime se ulazi u začarani krug insulinske rezistencije iz kojeg se teško može izaći bez podrške lekara, fizičke aktivnosti i pravilne, individualno prilagođene ishrane.

Danas se mnogo više nego ranije govori o važnosti zdrave ishrane. Da li se broj obolelih od dijabetesa i ostalih bolesti povezanih sa ishranom povećava ili smanjuje?

– Broj obolelih od dijabetesa se stalno povećava. Nisu dovoljni programi edukacije, na tim programima, ali pre svega na programima prevencije, bi trebalo mnogo više raditi. Osim toga često se o pravilnoj, zdravoj ishrani, iznose nepotpune ili pogrešne informacije.

Koju vrstu ishrane vi smatrate najzdravijom i zašto?

– Najbolji način ishrane, koji propagiram već više od 20 godina, je mediteranska ishrana. Rezultati svetskih istraživanja pokazuju da ova ishrana pogodno utiče na prevenciju i lečenje mnogih bolesti. Naša iskustva u Srbiji konkretno pokazuju odlične efekte ovog načina ishrane na pre-dijabetes. To se ne odnosi samo na odrasle, već i na adolescente. Među mladima smo imali slučajeve da smo mediteranskom ishranom doveli do sprečavanja prelaska pre-dijabetesa u dijabetes.

Kako izgleda meni mediteranskog načina ishrane?

– Ovaj način ishrane uključuje pola kilograma voća i pola kilograma povrća dnevno. Pored toga, tu su mahunarke i druge zamene za hleb kao što su sočivo i pasulj, kao i testenine od durum pšenice, koje imaju nizak glikozni indeks. Tu je i maslinovo ulje koje sadrži veliku količinu mononezasićene masnoće i direktno utiče na smanjenje masnoće u krvi i lipida, a time i na smanjenje krvnog pritiska. Takođe i riba koja sadrži Omega 3 kiseline, i to plava riba, haringa, tuna, skuša, losos i druge, koje obaraju masnoće, popravljaju insulinsku rezistenciju, dovode do smanjenje telesne težine i imaju povoljan uticaj na lečenje osteroporoze.

Mnogi smatraju da ne mogu mnogo promeniti šetnjom, već samo intezivnim treningom. Da li je to tačno?
– Moj recept za zdrav način života u jednoj rečenici mogao bi da glasi ovako: “Budite zavisni od hoda, ne od hrane!”. Šetnja je veoma važna. Kada kažemo šetnja, nije bitan intezitet, već kretanje. Preporučljivo je da se dnevno pređe pet kilometara u roku od sat vremena. Koji je učinak šetnje najbolje znaju osobe obolele od dijabetesa. Naši pacijenti primećuju da im šećer posle šetnje sa 12 pada na sedam.

Povoljnost za dijabetičare

Kupovinom dijetetskog suplementa namenjenog dijabetičarima ili realizacijom recepta sa dijagnozom dijabetesa u “Savetovalištu za dijabetičare” u deset Lilly apoteka u Beogradu, postajete vlasnik specijalne kartice lojalnosti na osnovu koje u toku trajanja rada savetovališta dobijate mogućnost da ostvarite popust od 20 ili 30 odsto na kupovinu Eucerin® losiona za telo sa 10% uree i Eucerin®kreme za stopala sa 10% uree, specijalno formulisanih da zadovolje posebne potrebe kože obolelih od dijabetesa.
Živimo u vremenu kada je fizički izgled često prioritet za menjanje navika. Kako i koliko način ishrane utiče na izgled i zdravlje kože?
– Koža oslikava stanje organizma. Recimo, osobe koje imaju povišene masnoće u krvi često se mogu prepoznati po izgledu kože lica. Osoba koja ima trigliceride, masnoće u krvi, zato što nema dobar metabolozam, može imati kožu koja je naborana ili bubuljice. Kada se reši problem metabolizma, izgubi određeni broj kilograma i unosi dovoljno tečnosti, koža dobije zdraviji izgled.

Savetovališta za dijabetičare namenjena su nezi kože koja je kod dijabetičara često suva, svrbi i peruta se. Da li je u pitanju samo kozmetički problem ili se ovaj problem može razviti i u opasno oboljenje?
– Ako osoba obolela od dijabetesa ne održava neophodnu vlažnost kože i ne primenjuje adekvatnu i efikasnu negu, koja uključuje redovnu higijenu, posebno donjih ekstremiteta, i upotrebu adekvatnih krema, može doći do pucanja kože čime se otvara put za lakše prodiranje infekcija. Sve to može dovesti čak i do početnih gangrenoznih promena, zapaljenskih promena kao što je flegmona sa oticanjem i bolom, koje pored intenzivne antibiotske terapije može da zahteva čak i hiruršku intervenciju.

 

Žena

Komentara
Očitavanje..