Australijski reditelj i glumac Dejmon Gejm je nakon dvomesečnog eksperimenta konzumiranja isključivo zdrave hrane, sproveo još jedno zanimljivo istraživanje. Pogledajte šta mu se dogodilo!
Štetnost velikih količina šećera je ogromna, a da bi to dokazao australijski reditelj i glumac Dejmom Gejm se odlučio za neobičan eksperiment.
Naim, odlučio je da će konzumirati 40 kašičica šećera dnevno u trajanju od 60 dana, a svoj eksperiment je zabeležio kamerama u dokumentarnom filmu, koji se zove That Sugar Fim.
Posledice eksperimenta…
Pitate se šta mu se dogodilo tokom eksperimenta? Između ostalog, ugojio se 9 kilograma, dobio 7 procenata više masnih naslaga, a obim struka mu se povećao za čitavih 10 centimetara, piše Esquire.
Posle svakog obroka je uzimao čokoladice, a tokom obroka konzumirao je zdrave namirnice poput nemasnih jogurta, zdravih granola štanglica i zdravih voćnih sokova.
Doživeli ste mnoge fizičke promene, ali koliko se promenila vaša mentalna strana tokom eksperimenta?
„Moja partnerka Zoi je primetila da su mi se raspoloženja smenjivala veoma brzo. Dešavalo se da sam u jednom momentu bio jedna, a samo nakon 40 minuta potpuno druga osoba. Često sam izgledao rezervisano i nisam baš mogao da se skoncentrišem u potpunosti. . Imao sam i problema da zaspim, a kada bih se ujutru probudio bio sam mrzovoljan dok nisam uneo šećer u sebe. Postao sam očigledno zavisnik od istog.“
Koliko šećera trenutno konzumirate?
„Vrlo malo. Šećer unosim kroz voće i povrće. S vremena na vreme imam potrebu za nečim slatkim, ali to preskačem. Moje dezerte danas čine smrznute borovnice sa malo sladoleda. Kada sam sa nekim društvom prekršim pravilo i naručim manji slatkiš.“
Prošlo je 18 meseci od kraja vašeg eksperimenta. Da li ste se vratili u prvobitno stanje?
„Za mene je proces povratka na staro bio veoma jednostavan. Živim i hranim se zdravo u poslednjih 6 meseci. Ne konzumiram alkohol, čak sam ograničio i unos kafe. Veliki broj ljudi ujutru ispija dosta kafe, uveče piju alkohol, pa im nivo šećera u krvi konstantno varira tokom dana. To rezultira porastom adrenalina u organizmu što jako utiče i na samo raspoloženje.“
Postoji segment u filmu u kome napominjete da ljudi često povezuju šečer sa ljubavlju
„Mislim da je najveći problem činjenica da ova zavisnost nije samo fizička, već je tu i emocionalna komponenta. Kultura konzumacije previše šećera je postala svetska epidemija. I to počinje još od malih nogu kada nas roditelji i okolina navikavaju na hranu prebogatu šećerom i nagrađuju nas slatkišima. Vrlo lako možete steći zavisnost od šećera, a sama nauka je dokazala da šečer oslobađa iste opijate u mozgu poput ljubavi. Zato mnogi ljudi posle raskida jedu mnogo slatkiša. To je sve u redu – ukoliko želite da jedete sladoled ili čokoladu na kraju dana, niko vam ne kaže da ne možete, ali većina ljudi je u zabludi i ne zna koliko unese šećera na dnevnom nivou. Svetska zdravstvena organizacija smatra optimalnim unos 6 kašičica šećera dnevno.“
Da li se suočavate sa dugoročnim posledicama vašeg eksperimenta?
„Ne, bio sam vrlo oprezan. Dok je trajao eksperiment, kada god bih primetio znakove masne jetre išao bih na testiranje krvi. Nisam prelazio zacrtane linije. Sada sam se potpuno oporavio, u stvari moje stanje je sada bolje nego što je bilo pre eksperimenta. Ne mislim da je malo šećera u toku dana štetno za ljude, ali je opasno ako svakodnevno u svoj organizam unosite gazirana pića, sportska pića, sokove.“
Napomenuli ste da vam je trebalo 4 do 6 nedelja da se oslobodite šećera. Kakav je vaš trenutni subjektivan osećaj?
„Ispitivanje koje sam sproveo na svojoj Fejsbuk stranici, u kojem su ljudi na dve nedelje izbacili šećer iz ishrane. Čak 53 procenta ljudi nakon tri dana oseća manju potrebu za šećerom i da su se osećali super, dok je čak 86 procenata je reklo da su osetili olakšanje nakon 6 dana bez šećera i da se nisu vratili slatkišima. Uspeh je što je 90 procenata ljudi reklo da se neće vratiti starim navikama nakon dve nedelje uzdržavanja od šećera. To su fantastični rezultati. Nakon šest dana, vaša žudnja za slatkišima nestaje. Tih šest dana su vredni kada pogledamo dugoročne rezultate i bolji kvalitet života.“
izvor. D.R.