Najčešća i najsmrtonosnija maligna bolest u Srbiji je rak pluća! Rano otkrivanje je od presudnog značaja, a simptomi su teško prepoznatljivi!

Najčešća i najsmrtonosnija maligna bolest u Srbiji je rak pluća. Svake godine od ovog karcinoma oboli oko osam hiljada ljudi.

Zna se da je pušenje glavni faktor rizika za nastanak raka pluća, a u Srbiji puši svaki treći odrasli stanovnik. Gost Jutarnjeg dnevnika RTS, docent dr Milan Savić, zamenik direktora Klinike za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije, napominje da pušenje jeste najveći krivac, ali da se mora pomenuti i aerozagađenje, kao i nasledni faktor koji dovode do nastanka ovog masavnog ubice broj jedan kod muškaraca, a sve češće i kod žena.

“Pre petnaestak godina kada sam počinjao da radim uglavnom su bili muškarci. Međutim, sve veći broj žena puši, a procenat muškaraca pušača je konstantan, tako da je sada trend da se taj odnos između muškaraca i žena ujednačava.

Očekuje se da će za desetak godina proporcija biti jedan na prema jedan”, kaže doktor Savić.

 

Većinu pacijenata obolelih od raka pluća čine ljudi u šestoj, sedmoj i osmoj deceniji, mada se poslednjih godina starosna granica sve više spušta na mlađe uzraste koji oboljevaju od ove podmukle bolesti.

 

Rak pluća jeste veoma podmukla bolest jer često ne daje nikakve simptome. Međutim, postoje upozorenja koja nikako ne smemo da ignorišemo. Doktor Savić navodi da postoje neke skrining metode koje još uvek nemaju dokazanu uspešnost, ali da ne bi bilo na odmet da se i u Srbiji uvede niskobazni skener za pregled, pre svega, dugogodišnjih pušača, jer bi onda hirurška opcija, koja je najbolja metoda za eliminaciju ove bolesti, bila mnogo efikasnija.

Obično se radi o pacijentima koji su dugogodišnji pušači koji imaju hronični bronhitis, ali svaka promena u intenzitetu kašlja, u dinamici kašlja, neke nove tegobe, moraju biti upozorenje. Kašalj je i simptom i znak i nekih drugih bolesti, ali ukoliko ima sukrvice u ispljuvku, ukoliko ima bolova i probadanja prilikom kašlja, bolova u ramenu, neophodno je javiti se lekaru“, naglašava gost Jutarnjeg dnevnika.

 

Rano otkrivanje raka pluća od presudnog je značaja, jer kako kaže doktor Savić, lekari uspevaju da hirurški intervenišu kod svega 25 odsto pacijena, s obzirom da hirurgija pomaže samo kada se pacijent javi u prvom ili drugom stadijumu bolesti.

“Međutim, treba reći da je danas savremenim terapijskim metodama, kao što su hemio terapija, biološka terapija i imuno terapija, moguće prevođenje pacijenta iz višeg stadijuma u niži, čime postaju kandidati za hiruršku intervenciju i bolje preživljavanje”, naglašava doktor.

Video asistirana torakoskopska hirurgija se u svetu koristi već više od 25 godina. I kod nas se unazad par godina počelo sa tom minimalno invazivnom procedurom, koja je pandan laporaskopskoj hirurgiji.

“Sada je trend da se i terapijske i dijagnostičke procedure rade kroz jedan rez od tri centimetra. Velika je prednost što se pacijent veoma brzo oporavlja, bolji je kozmetski efekat, a rezultati u radikalnom lečenju bolesti karcinoma u početnim stadijumima apsolutno su uporedivi sa rezultatima otvorene hirurgije. Čak ima radova koji govore da pacijenti koji se operišu video asistiranom procedurom imaju bolje rezultate preživljavanja na trogodišnjem nivou”, navodi docent dr Milan Savić.

Faktori rizika i siptomi

 

Bolest je vrlo podmukla. Ima naglašenu sklonost ka brzom širenju (metastaziranju) u okolna tkiva i druge delove tela, ali bez ranih simptomatskih signala. Kada se dijagnostikuje, često već ima udaljene metastaze.

Rak pluća je na globalnom nivou, vodeći maligni uzrok smrtnosti muškaraca, kod kojih je 4 puta zastupljeniji i treći uzrok smrtnosti kod žena, posle raka dojke i kolorektalnog karcinoma.

Plućna kancerogeneza traje oko 20 godina, te je starosni vrhunac oboljevanja u sredovečnom dobu, između 40 i 60 godina.

Prema podacima SZO iz 2012. godine, rak pluća je dijagnostikovan kod 1,8 miliona ljudi u svetu, a umrlo ih je 1,6 miliona. Brojke vrlo variraju od zemlje do zemlje, sve u zavisnosti od raširenosti navike pušenja.

Srbija je u vrhu zemalja sa brojem obolelih, što je upravo u vezi sa pušenjem. Vojvodina, na primer, sa populacijom od oko 2 miliona stanovnika, mesečno registruje 150 novootkrivenih bolesnika sa karcinomom bronha.

 

Podaci o incidenci raka pluća variraju i kroz vreme, sve u korelaciji sa pušenjem industrijskih cigareta, pa se ta raširena navika zato smatra najvećim faktorom rizika za razvoj raka pluća. Upozorenje se odnosi i na pasivno pušenje, jer se među obolelima uvek nađe određeni broj osoba koje nikad nisu pušile, ali su godinama bile izložene duvanskom dimu pušača.

Aerozagađenje, i uopšte, svaka izloženost inhalatornim toksinima, što je karakteristično za neka zanimanja (rad sa naftom i njenim derivatima, npr), takođe pogoduje razvoju ove bolesti. Stres je, prema rečima prof. Sečen, veoma značajan faktor rizika.

 

U ranoj asimptomatskoj fazi razvoja raka pluća, kada lečenje može biti najuspešnije, najveći broj slučajeva karcinom abronha otkriva se slučajno.

Alatmantniji, specifični simptomi, kao što su uporan i neuobičajen kašalj, izmenjen “pušački” kašalj, ili krv u iskašljavanju (hemoptizije), otežano disanje i bol u grduima, javljaju se tek kada je bolest već poodmakla.

Gubitak apetita, malaksalost, gubitak telesne mase i depresija, simptomi su opšteg tipa kojima pacijenti ne pridaju veću pažnju, o obzirom na to da se javljaju i u mnogim drugim stanjima.

 

Ukoliko se pak jave bolovi u koštano-zglobnom sistemu, a posebno kad pacijent sa faktorima rizika ima bol u ramenu, odmah treba rendgenski snimiti pluća.

 

Prof. Sečen objašnjava da se često javljaju i takozvani Pancoast tumor, koji zahvata plućni parenhim i koštano tkivo, te da nije reč o metastazi, već o svojevrsnom primarnom tumoru, koji se javlja u plućnom ramenu.

Foto Pixabay
Izvor/Autor Stil.Kurir.rs
Komentara
Očitavanje..