DEMENCIJA! Porodica slavnog glumca saopštila je javnosti da Brus Vilis boluje do demencije i da je bolest izuzetno brzo napredovala od prvih simptoma.
Porodica Brusa Vilisa sopštila je da je glumcu dijagnostikovana frontotemporalna demencija i to za manje od godinu dana od kako se povukao iz glume zbog afazije.
U izjavi koju su za medije dale njegova bivša žena Demi Mur i sadašnja žena Ema Heming sa ćerkama između ostalog se kaže kako se ova bolest najčešće javlja kod ljudi mlađih od 60 godina te kako danas ne postoji lek za ovu bolest i da se nadaju da će to ubuduće da se promeni.
Demencija je stanje u kome ljudi gube sposobnost da pamte, razmišljaju i obavljaju svakodnevne aktivnosti.
To može biti posledica mnogih različitih uzroka, uključujući Alzheimerovu bolest, Parkinsonovu bolest i druga stanja.
Ako znate nekoga ko se suočava sa demencijom, postoji mnogo načina da pomognete.
Pomozite im da ostanu aktivni, organizovani i da obave svoje obaveze.
Možete ih takođe podržati da pronađu načine da zadrže svoje mentalne i fizičke vještine.
Takođe, budite strpljivi i pažljivi prema njima i pronađite načine da održite dobar odnos.
View this post on Instagram
Šta uzrokuje demenciju?
Demencija je stanje koje utiče na funkciju mozga i obično se postepeno razvija tokom vremena.
Postoji nekoliko uzroka demencije, od kojih su najčešći:
Alchajmerova bolest: Ovo je najčešći uzrok demencije i odnosi se na postepeno propadanje moždanih ćelija, što dovodi do problema sa pamćenjem, govorom, koordinacijom mišića i drugim funkcijama mozga.
Vaskularna demencija: Ovo se dešava kada krvni sudovi u mozgu postanu suženi ili blokirani, što dovodi do oštećenja moždanih ćelija. Vaskularna demencija se obično razvija nakon moždanog udara.
Demencija Levijevog tela: Ovo je vrsta demencije koja uzrokuje oštećenje moždanih ćelija u delovima mozga odgovornim za razmišljanje, kretanje i čulnu percepciju.
Ova vrsta demencije takođe može izazvati halucinacije i promene raspoloženja.
Parkinsonova bolest: Parkinsonova bolest je neurološka bolest koja uzrokuje oštećenje moždanih ćelija koje kontrolišu kretanje.
U kasnijim stadijumima bolesti, ljudi sa Parkinsonovom bolešću mogu razviti demenciju.
Frontotemporalna demencija: Ovo je vrsta demencije koja uzrokuje oštećenje moždanih ćelija u delovima mozga odgovornim za ponašanje, emocije i govor.
Ova vrsta demencije može se razviti rano u životu i može biti nasledna.
Pored ovih uzroka, postoji nekoliko faktora rizika koji mogu povećati šanse osobe za razvoj demencije, uključujući genetiku, godine, loše zdravlje srca i moždani udar.
Važno je istaći da postoje i drugi poremećaji i bolesti koji mogu izazvati slične simptome demencije, a koji nisu pravi uzrok demencije.
Zbog toga je važno da ljudi koji primete bilo kakve promene u svom mentalnom stanju potraže savet od specijaliste za mozak kako bi utvrdili tačan uzrok njihovih simptoma.
Glavni uzročnici demencije su:
- bolesti koje uzrokuju degenerativne promene nervnih ćelija u mozgu, to su Alchajmerova, Parkinsonova i Huntingtonova bolest
- bolesti krvnih sudova, moždani i srčani udar
- propadanje moždanog tkiva zbog izlaganja alkoholu i drogi
- siromašna ishrana i nedovoljan unos vitamina, npr. vitamina B12 važnog za funkcionisanje mozga
- infekcije koje utiču na centralni nervni sistem, npr. AIDS
- povreda glave – jak udarac u glavu može imati trajne posledice baš kao i dugotrajno izlaganje glave udarcima (čemu su izloženi npr. bokseri i fudbaleri)
- ponekad bubrežne, jetrene i plućne bolesti takođe uzrokuju pojavu demencije
Simptomi i test “Bolujem li od Alchajmera?”
Ovo su neki od znakova upozorenja, ukoliko na nekoliko njih odgovorite s „DA“, trebalo bi da potražite pomoć lekara.
1. Gubitak kratkotrajnog pamćenja najčešći je rani simptom Alchajmerove bolesti – Imate li teškoća da se prisetite nedavnog razgovora?
2. Teškoće u obavljanju rutinskih poslova – Imate li teškoća u obavljanju svakodnevnih aktivnosti poput pranja zuba, obavljanja telefonskog poziva i slično?
3. Dezorijentacija – Gubite li se u prostoru koji vam je inače poznat, npr. u vlastitom kvartu?
4. Događa li vam se da stavljate predmete tamo gde ne pripadaju, npr. knjigu u frižider?
5. Problemi u planiranju – Imate li teškoća kod npr. plaćanja računa, sastavljanja lista za kupovinu?
6. Problemi u razgovoru – Zaboravljate li određene reči? Npr. auto vam postaje „ona naprava što se vozi“ i slično?
7. Nagle promene raspoloženja – Menjate li raspoloženja češće nego pre, postajete li naglo tužni i srećni bez posebnog razloga?
8. Nedostatak motivacije – Da li ste izgubili želju za aktivnostima koje su vas pre uveseljavale?
9. Promene u spavanju – Spavate li više nego pre?
Lečenje
Kod Alchajmerove bolesti moguće je ublažiti napredak bolesti pomoću lekova.
Bolest zasad nije moguće izlečiti, ali je uz dobru terapiju moguće da bolesna osoba poživi preko dvadeset godina nakon pojave prvih simptoma.
Da li je osoba bolovala od Alchajmera danas se može utvrditi samo autopsijom i uzimanjem uzorka moždanog tkiva.
Za života se može samo sumnjati na bolest, tek autopsijom ona se može 100 odsto utvrditi.
Alkoholna demencija
Korisno je znati da preterano uživanje u alkoholu može dovesti do propadanja moždanih ćelija i posledično do alkoholne demencije.
Demencija – terapija i prevencija demencije
Zbog širokog spektra mogućih uzroka demencije nije moguće jednostavno odrediti mere prevencije. Ipak, zahvaljujući istraživanjima danas znamo koji faktori/ životne navike smanjuju rizik pojave nekih vrsta demencije:
1. Pazite da vam krvni pritisak nije previsok – za to ćete možda morati da uzimate lekove, a možda će vam biti dovoljno da napraviti neke zdrave promene poput gubitka kilograma, aktivnog vežbanja, izbacivanja soli iz ishrane…
2. Ne pušite – ako pušite, prestanite
3. Pazite na težinu, neka ona bude u zdravim okvirima (proverite svoj BMI indeks)
4. Pazite na holesterol, neka ne bude veći od 200 mg/dL
5. Vežbajte, pokušajte da vežbate pola sata svaki dan
6. Budite mentalno aktivni – to možete postići čitanjem, sastavljajte puzzle, rešavanjem zagonetki, učenjem (najbolje stranog jezika)
7. Budite socijalno aktivni – učlanite se u neku grupu, pričajte s ljudima i sl.