Smeh vam pomaže ako imate astmu ili bronhitis

Smeh je lek za mnoge bolesti. Smanjuje nivo hormona stresa, snižava krvni pritisak, poboljšava kapacitet pluća i podmlađuje nas, objašnjava nam Olivera Radovanović, sertifikovani smeh joga terapeut

Deca se smeju 300 do 400 puta dnevno, a odrasli samo 17

Znate li šta profesor kaže Čaku Norisu kad zakasni na čas?
– Izvini što smo došli ranije.
A je l’ vam je poznato zašto?
Zato što Čak Noris ne nosi sat. On sam odlučuje koliko je sati.
Živeo Čak Noris jer umiremo od smeha slušajući viceve o njemu!

Smeh je efikasno i svima dostupno antistres sredstvo, prija i onima koji se smeju i onima koji nasmejane posmatraju. Stručnjaci kažu da sto osmeha dnevno utiče na organizam kao da smo vozili bicikl 15 minuta. Smeh ubrzava puls i povećava kapacitet pluća.

Više smeha čini nas podmlađuje i prolepšava. Smejući se vežbamo mišiće lica i omogućavamo bolju prokrvljenost, što hrani kožu lica i daje joj lepšu boju. Smeh smanjuje nivo epinefrina i kortizola, hormona stresa, a dokazano je da posle desetominutnog smeha krvni pritisak pada za 10–20 mm.

Smeh je i jedna od najboljih vežbi za one koji imaju astmu i bronhitis jer poboljšava kapacitet pluća i nivo kiseonika u krvi. Posle petnaestominutnog smejanja u jutarnjim časovima ljudi se osećaju sveže čitavog dana.

53181_prijatelji-foto-shutterstock_630x0

Negativna emocionalna stanja slabe odbrambenu sposobnost organizma, a pokazalo se da posle terapije smehom dolazi do povećavanja imunoglobulin-A respiratornih puteva, za koje se veruje da štite od nekih infektivnih bolesti.

Smeh uzrokuje stvaranje enzima endorfina u našem telu, koji predstavlja prirodno sredstvo protiv bola. Smeh je lek i kada su u pitanju teške bolesti, te nije slučajno da su u antičkoj Grčkoj bolnice građene blizu pozorišta da bi pacijenti slušali vesele povike publike.

Savremeno doba nosi sve manje lica koja se smeju, otuda i sve veća potreba za tehnikama zasnovanim na smejanju bez povoda. Savremene veštine joge smeha nadovezuju se na ono što je 1955. godine započeo indijski lekar Madan Katarija, koji je zadužio stanovništvo cele planete time što je osnovao Klub smeha i ustanovio sistem vežbi koje podstiču osmeh.

Mala doza smeha
Čak Noris zna ko mu gleda profil na „Fejsu“.
Čak Noris ima vikendicu u centru grada.
Zašto slon oblači patike sa rebrastim đonom?
Daje mravima šansu.
Drže se slon i slonica za surle. Slon odjednom upita slonicu:
– Draga, da li ti mene stvarno voliš ili me samo vučeš za nos?
Kako razlikovati žensku muvu od muške?
Ženska muva je na ogledalu, a muška na flaši.
– Joga smeha, relativno mlada disciplina, omogućava da se smejete i bez povoda, kad god poželite i koliko želite. Sastoji se od tehnika i vežbi koje omogućavaju uživanje u smehu, i to bez šala, viceva i drugih humorističkih sadržaja – otkriva Olivera Radovanović, sertifikovani smeh joga terapeut.

Ono što je posebno važno kada je joga smeha u pitanju jeste to da, kada se smejemo čak i kada nam ništa nije smešno, naše telo doživljava iste pozitivne efekte kao i kod spontanog smeha. Zato je potrebno da se ovaj oblik komunikacije što više zadrži u svakodnevnom životu.

– Čak i ako se smejete samo smeha radi, namerno, vaš mozak ne pravi razliku između tog i prirodnog smeha, pa dolazi do identičnih fizioloških i biohemijskih promena u telu.
Na časovima smeh joga programa polaznici u grupama vežbaju da se smeju. Smeh ubrzo postaje zarazan usled specijalne grupne dinamike, koja se zasniva na vizuelnom kontaktu između aktera i njihovoj razigranosti.

Vežbe predstavljaju kombinaciju vežbi disanja uzetih iz joge i vežbi za stimulisanje smeha. Poenta je da se izazove smeh i vedro raspoloženje, a to je moguće ili humorom ili jogističkim smehom.
Kontrakcijom suznih žlezdi tokom smejanja pojačano se vlaže oči, što im daje sjaj – objašnjava Olivera Radovanović.

 

Žena

Komentara
Očitavanje..