Ureaplazma je bakterija koja može izazvati infekcije i upale bez vidljivih simptoma. Međutim, bez obzira na odsustvo simptoma, može ozbiljno ugroziti zdravlje budući da dovodi do upale zdravih organa i tkiva. Lako se može preneti na partnera prilikom nezaštićenih seksualnim odnosa.
Pored toga, ureaplazma može se preneti i sa majke na dete prilikom porođaja. Takođe, dovodi se u vezi i sa sterilitetom iako nije njen direktni uzročnik. Problem je što, infekcija ureaplazmom doprinosi upalama reproduktivnih organa kod žena i muškaraca pa samim tim posledično može biti uzrok steriliteta.
Kada je u pitanju trudnoća, ureaplazma se može dovesti u vezu sa brojnim komplikacijama kao što su:
-
Prerano pucanje fetalne membrane
Prerano pucanje plodovih ovojaka odnosno vodenjaka, pre 37. nedelje može ugroziti zdravlje deteta i dovesti do komplikacija.
-
Prevremeni porođaj
Infekcija ureaplazmom prema neki studijama dovodi se u vezu sa prevremenim porođajem, uključujući i spontani pobačaj.
-
Intra-amnionska infekcija
Intra-amnionska infekcija podrazumeva upalu amnionske tečnosti (plodove vode) a infekcija najčešće zahteva i posteljicu.
Infekcija membrana koja okružuju fetus u materici – horioamnionitis
Ukoliko infekcija ureaplazmom zahvati i horion i amnion odnosno membrane koje okružuju fetus u materici u pitanju je horioamnionitis koji predstavlja infekciju i plodove vode, posteljice i plodovih ovojaka.
-
Upala pupčane vrpce – funisitis
Ukoliko se horioamnionitis proširi i na pupčanu vrpcu u pitanju je tzv. funisitis koji se povezuje sa različitim komplikacijama kao što su prevremeno rođenje, neonatalna sepsa pa čak i celebralna paraliza.
-
Invazija placente
Invazija placente je usađivanje placente u sluzokožu ili mišićni sloj materice i može dovesti do krvarenja i prevremenog porođaja.
-
Hipotrofija
Infekcija ureaplazmom povezuje se i sa niskom telesnom težinom bebe prilikom rođenja, a moguće je i nerazvijenost pojedinih organa i tkiva.
-
Postporođajni endometritis
Ureaplazma može biti uzrok upale unutrašnje sluzokože materice nakon porođaja, uključujući i krvarenje.
Testiranje na ureaplazmu
Sve žene koje žele potomstvo, kao i trudnice treba da obave testiranje na ureaplazmu kako bi sprečile eventualne komplikacije. Takođe, i muškarci treba da obave testiranje u okviru redovnih sistematskih pregleda jer infekcija može uticati i na njihovo reproduktivno zdravlje.
Rezultati testa pokazuju da je infekcija ureaplazmom prisutna ukoliko se broj bakterija prikazuje kao 10 na 4 ili ureaplazma 10 000 (>_ 10 000 ccu/ml). Naravno, tačan broj bakterija se ne može utvrditi, ali povišene vrednosti svakako ukazuju na postojanje infekcije i neophodnost lečenja.
Kako prepoznati simptome ureaplazme
Iako ureaplazma uglavnom prolazi bez simptoma, oni se ipak mogu javiti i prepoznaju se kao:
-
bol tokom uriniranja,
-
bol u stomaku,
-
osećaj peckanja,
-
nevoljno otpuštanje mokraće,
-
vodeni iscedak iz vagine,
-
bol prilikom seksualnih odnosa,
-
neprijatan vaginalni miris.
Lečenje infekcije ureaplazmom
Ureaplazma je veoma mala bakterija, koja se čak ne može videti ni pomoću mikroskopa. Pored toga, njena specifičnost ogleda se u tome što nema ćelijski zid kao i druge bakterije iz porodice mikoplazmi, te se može lečiti samo odgovarajućim antibioticima.
Naime, većina antibiotika uništava bakterije tako što slabi njihov ćelijski zid. U slučaju infekcije ureaplazmom koriste se posebni antibiotici koje uništavaju bakterije koje nemaju ćelijski zid a to su: aritromicin, dioksicilin, tetraciklin ili fluorohinoloni antibiotici.
Kada je u pitanju prevencija, jedini način da se spreči infekcija ureaplazmom je upotreba kondoma prilikom seksualnim odnosa. Praktikovanje bezbednog seksa je značajno ne samo radi zaštite od polno prenosivih bolesti, već pre svega radi očuvanja reproduktivnog zdravlja.
Preporuka je da sve žene i muškarci u reproduktivnom dobu urade testiranje na ureaplazmu barem jednom godišnje, a posebno žene koje žele da zatrudne.