Sve više roditelja primećuje iste probleme, dete se spotiče, nesigurno trči, brzo odustaje od vožnje bicikla ili izbegava fizičke aktivnosti. Razlog je loša koordinacija, ali dobra vest je što je to veština koja se razvija i koju možete da popravite uz samo malo discipline i truda.
Ostanite sa nama do kraja teksta i saznajte kako uz pomoć svakodnevnih, manjih promena rutine i osnovih igračaka kao što su trotineti za decu, bicikle ili lopte, možete da napravite ogroman pomak u razvitku koordinacije vašeg deteta.
Sada ćemo redom nabrojati uzroke:
1. Previše vremena u sedećem položaju (telefon, tablet, TV)
Ovo je očekivano, znamo da ste znali da je ovo uzrok broj jedan, ali treba biti svestan da, ako ne pričamo dovoljno o ovom problemu, nećemo ga ni rešiti.
Deca danas provode sate bez kretanja. Telo jednostavno ne dobija dovoljno stimulacije da razvije koordinaciju i zato iz višesatnog sedenja ispred ekrana može samo da se javi:
• slab balans
• spore reakcije
• loša kontrola pokreta
Rešenje za ovaj problem je minimum 1–2 sata aktivne igre dnevno, ubaciti aktivnosti koje traže balans (trotinet, balans bicikl, grede za balansiranje, hodanje po isrctanoj pravoj liniji, održavanje na jednoj nozi i slično) i ograničiti ekran, naravno, (posebno pre uzrasta 6 godina).
2. Nedovoljno razvijen osećaj za ravnotežu
Balans je osnova svake koordinacije. Ako dete nema stabilnost, svaki pokret mu je nesiguran.
Znaci da mu je nedovoljno razvijen osećaj za ravnotežu su:
• često pada
• drži se za stvari
• ne voli vožnju
Za ovo vam najviše može pomoći balans bicikl koji je idealan za uzrast 2–5 godina. Uključite igre poput hoda sa knjigom na glavi, igre na jednoj nozi, hod po balans gredama, guranje lopte po iscrtanoj liniji, penjanje na drvo ili školice.
Ovo direktno “trenira mozak i telo da rade zajedno”
3. Manjak raznovrsnog kretanja
Ako dete radi samo jednu aktivnost, telo ne uči različite obrasce pokreta nego koristi samo par osnovnih pokreta koji su mu svakodnevni. Ovo dovodi do loša koordinacije ruke–noge i nespretnost u svakodnevnim radnjama.
Rešenje je uvesti što više aktivnosti koje kombinuju istovremenu upotrebu ruku i nogu, treba kombinovati:
• trčanje ali sa dodavanjem lopte (kao kod igre “između dve vatre”)
• skakanje ali sa vijačom ili lastišom
• vožnju
• penjanje ili igre sa užadima
Raznovrsnost pokreta u školi, vrtiću i kod kuće dovodi do bržeg razvoja koordinacije, zato je jako važno uvoditi igre koje uključuju što više pokreta istovremeno i uključivanje različitih grupa mišića u istom momentu.
4. Strah od pada i prezaštićivanje
Roditelji često (iz najbolje namere) sprečavaju dete da “pokuša”. Strah od pada nema onda samo roditelj nego i dete ne razvija sigurnost već sve veći strah.
Zbog tog sprečavanja i prezaštićivanja dete izbegava nove pokrete i mnogo sporije uči.
Da bi se ovo rešilo, detetu treba dozvoliti kontrolisani rizik, pohvaliti pokušaj, ne samo uspeh i koristiti sigurnu opremu (kaciga, stabilan trotinet) kako bi dete imalo neki oslonac i bilo odvažnije dok pokušava.
5. Nedovoljno stimulacije u ranom uzrastu
Prve godine su ključne za razvoj motorike i ako dete tada ne razvije osnovu, kasnije ide mnogo sporije. Treba znati da je slab start zapravo uzrok sporog napretka.
Već od 2–3 godine dete treba redovno da se igra, vozi balans bicikl, svakodnevno ima jednostavne igre kretanja i neophodno mu je obezbediti boravak napolju svaki dan.
