Jagode: Ukusno i svemoguće voće

Jagode su prvo voće koje sazreva u proleće, a interesantan je podatak da samo osam njenih zrelih plodova osigurava 140 odsto dnevnog unosa vitamina C potrebnog našem organizmu

Prema piramidi pravilne ishrane, preporučuje se konzumiranje od dva do četiri voćna obroka na dan. Kao jedinica obroka uzima se osam jagoda srednje veličine, što iznosi približno 150 grama i 50 kalorija. Ovo voće odličan je izvor folata, kao i vitamina C (jedan obrok jagoda osigurava 140 odsto preporučenih dnevnih potreba), a sadrže i biljne fenole koji zajedno s antioksidantima smanjuju rizik od karcinoma i srčanih oboljenja.
Takođe, bogate su i prehrambenim vlaknima, a jednim obrokom osigurava se 16 odsto preporučenih dnevnih potreba. Prehrambena vlakna deluju blagotvorno na probavni sistem, snižavaju holesterol u krvi, smanjuju rizik od srčanih oboljenja i štite od karcinoma debelog creva.

KUPOVANJE I ČUVANJE

Pri kupovini obratite pažnju na sledeće: plodovi moraju da imaju peteljke i da budu zreli, sočni, crveni, bez zelenih ili belih vrhova.
Neoprane jagode čuvajte u frižideru maksimalno dva dana. Oprane možete i da zamrznete tako što ćete ih staviti u jednom sloju na tacnu, posuti šećerom i ostaviti da se zamrznu. Tek nakon toga spakujte ih u plastične kese. S obzirom na to da ovo voće sadrži veliki procenat vode i osetljive komponente arome, njihovo čuvanje u zamrznutom obliku veoma je otežano pa ih zato koristite za pripremu kremova i sladoleda u roku od 12 meseci.

PRIPREMA JELA SA JAGODAMA

Operite ih ispod mlaza vode i očistite od peteljki neposredno pre jela. Jednostavno ih možete poslužiti same za sebe ili sa dodacima kao što su šećer, limunov sok, jogurt, slatka pavlaka…
Ovo voće koristi se i kao nadev za voćne torte, pite, rolate ili palačinke. Dobro se slažu sa tamnom ili svetlom čokoladom pa ih možete umakati u čokoladni fondu ili koristiti za dekoraciju kolača i torti. Ukusne su i u kombinacijama s alkoholnim pićima kao što su beli rum, šampanjac, liker od pomorandže i crveno vino. Jagode uz dodatak limuna i šećera u prahu možete izmiksovati i procediti kroz fino sito kako biste dobili pire prikladan za pripremu sladoleda, sorbea, frapea, umaka i sokova. Poseban specijalitet predstavlja osvežavajuća letnja supa od jagoda. One se vrlo retko pripremaju kuvanjem, ukoliko ne pravite od njih džem ili marmeladu. Na isti način možete koristiti i šumske jagode, koje su rafinisanije i aromatičnije od onih veštački gajenih.

LEKOVITOST

Folna kiselina u vodi je topiv vitamin B-9, koji je važan u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Njegov nedostatak izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata ujedno povećava rizik od karcinoma debelog creva. Folna kiselina je sintetički oblik folata koji se može uzimati u obliku dodatka ili hrane obogaćene tim vitaminom. Kada se nalazi u namirnicama kao prirodan sastojak, naziva se folat, a najviše ga sadrže jagode, pomorandže i zeleno lisnato povrće.
Vitamin C iz hrane deluje kao snažan antioksidant koji smanjuje rizik od nastajanja nekih vrsta karcinoma: usta, ždrela, želuca, debelog creva i pluća. Dokazana je veća delotvornost vitamina C koji se prirodno nalazi u namirnici kao što je jagoda, od onog uzetog u obliku vitaminskog dodatka.
Antioksidanti osiguravaju organizmu zaštitu jer uništavaju slobodne radikale, koji oštećuju ćelijske stanice, doprinose nastanku karcinoma i srčanih oboljenja, ali i ubrzavaju proces starenja. U jagodama ima ih sedam puta više nego u jabukama ili bananama i dvostruko više nego u pomorandžama ili grožđu.

Komentara
Očitavanje..