Svi tražimo pravu ljubav. Međutim, ponekada nam se ona čini nedostižnom. Zašto? Zato što verovatno radimo neku od ovih stvari koje je odbijaju.
1. Koristimo druge kako bi ispunili sopstvene potrebe
Kao mali smo dobijali, ljubav, pažnju i pohvale kada su nam trebali.
Svi želimo da ponovo doživimo tu radost. Zato tražimo nekoga ko će nam dati ono što želimo kako bismo ponovo bili celi.
Međutim, greška je misliti da je neko drugi odgovoran za to zato što niko ne može da nam ispuni potrebu za ljubavlju i prihvatanjem.
To dolazi iznutra i to je naš posao.
2. Potreba da uvek budemo u pravu
Ljudi ponekada imaju potrebu da stalno budu u pravu jer tako veruju da je sve ostalo sa njima kako treba. U pitanju je osećaj samopoštovanja.
A osoba koja je uvek na udaru jeste partner.
Međutim, moramo da shvatimo da je svako u pravu sa svog stanovišta, i da zapravo niko ne greši. Kritici nije mesto u vezi.
3. Pokušavamo da posedujemo ljude
Ako pokušavamo da emotivno manipulišemo ljudima kako ih ne bi izgubili, završićemo sami i bez ljubavi. Prava ljubav ne podrazumeva vezivanje ljudi za sebe.
Jedini način da na koji nam ljubav može faliti, jeste da verujemo da nam ona fali.
4. Padamo na strast
Od detinjstva nas uče da je ljubav bazirana na osećaju uzbuđenja.
Ponekada pogledamo nekoga i pomislimo: „Oh, on je tako misteriozan, snažan i drugačiji. Potpuno je jedinstven“.
Ovi kvaliteti jesu uzbudljivi i naše strasti se tada uzburkaju. Zaljubljujemo se i uživamo u tim osećanjima sve dok traju.
Onda nas udari realnost, i počinjemo da otkrivamo kakav je neko zaista – ko je zapravo osoba iza slike koju smo stvorili tokom faze uzburkanih strasti.
Prvobitne misli zamenjuju one koje nam govore da je uzbuđenje nestalo, da se ta osoba promenila, da je postala dosadna i da je možda vreme za raskid.
Ta strast nije prava ljubav. Strast je sjajna, i ima svoje mesto u vezi, ali ne uzbuđuje nas osoba. Uzbuđuje nas ono šta mislimo o njoj – a vrlo retko je ona zaista takva.
Veze zasnovane na strasti retko potraju jer su bazirane na ličnoj potrebi.
5. Omogućavanje umesto osnaživanja
Omogućavanje se svodi na strah od toga da nekome kažemo šta mislimo. Kao kada nekoga ne držimo odgovornim za destruktivno ponašanje i pretvaramo se da se ne dešava ništa loše. Ponašamo se lepo zato što mislimo da će veza na taj način biti bezbednija.
Iskrenost takođe može biti problem, posebno ako nekome želite da očitate lekciju.
Najbolje bi bilo da kažete: „Želim da učinim sve da ti pomognem da se promeniš ako to zaista želiš. Ali želim i da uradim sve što je potrebno da se ne menjaš na silu ako to ne želiš zato što te prihvatam kao osobu kakva jesi. Ali neću da se pretvaram da radiš nešto dobro ako ja u to ne verujem“.
Dakle, šta je prava ljubav?
To nisu leptirići u stomaku, ili nešto što nam se samo desi i obori nas sa nogu. Ali dolazi od nas samih. Jedini način da je osetimo jeste da je izrazimo.
Prava ljubav se ne odnosi na to da li je nekoga moguće voleti, već da li mi volimo. A to je stvar naše odluke.
Takođe, obratite pažnju i na ove stvari koje možda nesvesno radite, jer one jasno pokazuju da mu ne veruješ.