Drevna kineska civilizacija imala je veliki uticaj na svet kakav danas poznajemo, od medicine preko različitih izuma, pa do kuhinje koja se vekovima razvijala do perfekcije. Kineska kuhinja jedna je od najdrevnijih i najraznovrsnijih na svetu.
Baš kao i narod od kog je potekla, kineska kuhinja je veoma prilagodljiva i zanimljiva, tako da su ljudi širom sveta pronašli u njoj prijemčive ukuse. Zato ni ne čudi što je naručivanje ili odlazak u restoran kineske hrane postao trend širom sveta, ali i kod nas.
Put od azijskog kontinenta do naših tanjira
Migrirajući širom sveta Kinezi su poneli segmente svoje kulture i implementirali ih tamo gde su se doselili. Poznati kao dobri trgovci počeli su da otvaraju svoje prodavnice, u kojima su se često mogli naći njihovi začini, i štošta tradicionalno i orijentalno, što je izazivalo radoznalost.
Primarni razlog za otvaranje restorana bio je želja da imaju mesto gde će jesti svoju tradicionalnu hranu. Međutim, od trenutka kada je svetu na ovaj način pružena prilika da se upozna sa ukusom kineske kuhinje, njena popularnost je počela da raste, te tako danas nema većeg grada bez kineskog restorana, ili mogućnosti dostave iste.
Tradicionalni ukus je promenio dosta oblika dok je stigao do naših tanjira. Osim toga, Kinezi su vodili računa o svakom sastojku koji ide u određeno jelo, dok je danas česta pojava da nam restorani i dostave nude da mi sami “smućkamo” naše jelo birajući ponuđene kombinacije.
Među nezaobilaznim elementima savremene kineske hrane nalazi se pirinač, zatim povrće poput kupusa, pečurki, šargarepe, tikvice, kombinovano sa piletinom, svinjetinom, teletinom u soja i sečuan sosu.
Kineska hrana – simbolika i raznovrsnost
Kinezi su malo toga prepuštali slučajnosti i verovali su u simboliku svega što se nalazi oko njih, a to su pretočili i u pripremu hrane. Kao što smo već rekli, svako jelo je nastalo pažljivim odabirom sastojaka.
Kinezi veruju da svaki ukus pojedinačno može biti povezan sa određenim organom u telu.Te tako konzumiranje određene namernice može povoljno uticati na oslabljeni organ. (krastavac je dobar za jetru i creva, parajz za srce, a beli luk za pluća).
Još jedno od važnih verovanja jeste da osoba koja priprema hranu prenosi svoju energiju na namirnice, te ako je kuvar neraspoložen i ima negativna osećanja, hrana neće biti ukusna. Osim toga, potrebno je da svako jelo sadrži svih pet ukusa: slano, slatko, kiselo, ljuto i gorko, te tako balas jin-janga nije zaobišao ni kuhinju.
Uzevši u obzir veličinu Kine, jasno je da se navike u ishrani razlikuju od regiona do regiona. Tako da konstatacija da svi Kinezi jedu pirinač nije najtačnija. Zapravo, na severu države više se jede pšenica, a pirinač je zastuljen na jugu.
Ipak, nema sumnje da ćete u svakom delu Kine pronaći četiri bazične grupe namirnica: žitarice, povrće, meso i voće, kao i odsustvo namirnica poput kravljeg mleka i sira, jer su Kinezi generalno netolerantni na laktozu.
Zašto Kinezi jedu štapićima?
Verovatno ste se zapitali ovo svaki put kada ste pokušali da nespretno obuhvatite pirinač sa dva tanka štapića, a verujemo da vam ne bi bilo svejedno ni da ste uz njihovu tradicionalnu supu sa rezancima dobili štapiće umesto kašike. Razlog zašto Kinezi koriste štapiće je verovanje da hranu treba grliti, a ne seći i komadati, što oni smatraju varvarskim.
Ipak, zarad posla Kinezi često progledaju kroz prste pa u restoranima daju opciju da izaberete escajg umesto štapića, a ukoliko naručujete hranu, svakako ste u prilici da birate čime ćete jesti. Ipak, verujemo da će vam biti interesantno da ovladate ovom veštinom.
Od Kineza možemo da naučimo mnogo toga o posvećenosti i trudu koji ulažu u sve što rade. Odraz toga je i popularnost njihove kuhinje širom sveta, i možemo samo biti zahvalni na rapsodiji ukusa koje su vekovima pripremali za nas.